Evropa je želela da brzo postane nezavisna od ruske energije, ali u tome je samo delimično uspela, jer stare zavisnosti opstaju, pre svega kada je reč o nafti i uranijumu, piše "Dojče vele".
Energetski stručnjak u briselskom analitičkom centru "Bruegel" Ben Mekvilijams tvrdi da je zavisnost od Rusije drastično smanjena i da se to vidi pre svega na gasu, jer je od početka sukoba u Ukrajini Evropska unija smanjila količinu uvoza gasa iz Rusije za tri četvrtine. Od početka sledeće godine uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) biće potpuno zabranjen, a od jeseni će se to odnositi i na gas iz gasovoda. "Dojče vele" ukazuje da je slika ipak znatno složenija.
Prema podacima finskog Centra za istraživanje energije i čistog vazduha, 27 država članica EU potrošilo je oko 238 milijardi evra na ugalj, naftu i gas iz Rusije.
Evroposlanica Hana Gedin iz Švedske poručila je da je Evropska komisija početkom godine obećala plan za napuštanje ruske nafte i naglasila da on još nije predstavljen.
"Gde je obećano zakonodavstvo? Gde je vaša hrabrost da vodite ličnim primerom?", upitala je Gedin u parlamentu u Strazburu.
Kada je reč o nafti, pojedine države članice EU i dalje zavise od uvoza iz Rusije, Mađarska i Slovačka preko gasovoda "Družba". A takve zavisnosti ne mogu da se izbrišu preko noći. Ipak, gledajući Evropsku uniju u celini, udeo ruske nafte je značajno opao.
Novi nemir među briselske birokrate, s druge strane, unosi postupak američke vlade. Vašington je najpre sklopio dogovor o dizelu sa Rusijom, a ubrzo potom je predsednik Donald Tramp suspendovao sankcije protiv Rusije pre nego što je trebalo da stupe na snagu.
Velika zavisnost u oblasti nuklearne energije
Jedan aspekt energetske zavisnosti od Rusije znatno se ređe pominje u briselskim i strazburškim razgovorima: nuklearna energija. Prema podacima agencije "Evratom", količina uranijuma koji se uvozi iz Rusije godinama ostaje gotovo nepromenjena. Državni koncern "Rosatom", koji se bavi obogaćivanjem uranijuma, čak je proširio svoje poslovanje u EU.
U pet zemalja EU nalaze se reaktori ruske konstrukcije. A u nemačkom gradu Lingenu (Donja Saksonija) uskoro će se za njih proizvoditi gorivni elementi – i to preko francusko-ruskog zajedničkog preduzeća (Joint-Venture) koje čine "Framatom" i "Rosatom".
"To je slepa mrlja u evropskoj energetskoj politici. Ali, problem sa uranijumom je strateška zavisnost od Rusije", kaže Ben Mekvilijams.
Za sada se na ovom polju ne dešava mnogo, uprkos evropskim deklaracijama o namerama.
Evropa se neće ogrejati ni kad joj sine sunce
Ne samo, ali svakako i zbog otpora u Francuskoj. Francuski poslanik Paskal Kanfan, upozorio je da je tehnički znatno komplikovanije odustati od ruskog uranijuma nego od gasa ili nafte.
"Osim toga, dobavljači su u ovom slučaju raznovrsniji. EU uvozi uranijum u velikim količinama iz Kanade, Kazahstana i Australije. Kada je reč o gasu, s druge strane, početkom 2022. godine – dakle pre početka sukoba – polovina uvoza poticala je iz Rusije. Takva neravnoteža, koja je Rusiju pretvorila u ucenjivača, nikada više ne sme da se ponovi", kaže Kanfan i dodaje da se, s druge strane za EU već vrema "sledeća opasnost".
"Zato je za EU najvažnije da se sve više oslanja na električnu energiju. Ona se, naime, u sve većoj meri dobija iz obnovljivih izvora. Tu vreba sledeća opasnost. Reč je o zavisnosti od Kine kada je u pitanju proizvodnja solarnih panela i vetrogeneratora", ukazao je Kanfan.
Ruski predsednik Vladimir Putin je inače na Osmom samitu Foruma zemalja izvoznica gasa izjavio da Rusija značajno doprinosi energetskoj bezbednosti i upozorio na posledice pokušaja da se Ruska Federacije isključi sa globalnog tržišta gasa.
"Poslednjih godina, ruske gasne kompanije suočile su se sa određenim poteškoćama, uključujući ograničenja određenih zemalja. U vezi sa tim, ponovo ću istaći da bilo koji pokušaj isključivanja Rusije iz učesnika svetskog gasnog tržišta i suzbijanja razvoja ove sfere u našoj zemlji ima ozbiljne posledice. Pre svega, rastući, previsoki troškovi za strane potrošače, kompanije, preduzeća, domaćinstva. Upravo to vidimo u Evropi, koja sama zadaje udarac svojoj industriji i socijalnoj sferi, odričući se od ruskih energetskih resursa i raskidajući dugoročne ugovore", objasnio je predsednik Rusije.
Govoreći o odricanju od ruskih resursa, Putin je podsetio na poslovicu: "Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada". Kako je ocenio, "upravo to se i desilo u Evropskoj uniji".