Narodna banka Srbije oduzela je dozvolu za rad Alta banci i donela rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka. Upravljanje bankom preneto je na Agenciju za osiguranje depozita, a štediše će biti obaveštene o načinu isplate osiguranih depozita.
Glavna i odgovorna urednica magazina "Biznis" i "Ekonometar" Radojka Nikolić objasnila je za RTS da klijenti banke trenutno ne mogu da podižu novac niti da obavljaju uobičajene bankarske transakcije.
"Onoga momenta kada se objavi stečaj, praktično su sve ekspoziture zatvorene, bankomati više ne rade i ništa što je u vezi sa tom bankom ne može da se realizuje", navela je ona.
Depoziti fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća zakonski osigurani su do iznosa od 50.000 evra, a Agencija za osiguranje depozita isplatu će započeti najkasnije sedam radnih dana od donošenja sudskog rešenja o otvaranju stečaja.
Šta se dešava sa štednjom i kreditima građana
"Što se tiče depozita, prema odlukama Narodne banke Srbije osigurani su svi depoziti koji su do 50.000 evra po jednom računu. Dakle, ako neko ima više računa u banci, a do iznosa od 50.000 evra, dobiće obaveštenje kod koje druge poslovne banke mogu da podignu ta sredstva, odnosno gde će se ta sredstva nalaziti", rekla je Nikolić.
Ona je naglasila da oduzimanje dozvole za rad banci ne znači da prestaju obaveze građana koji u njoj otplaćuju kredite.
"Ljudi će morati da nastave otplatu kredita. To ne znači da su njihove obaveze prema banci prekinute. Dobiće informacije kako i na koje račune će nastaviti da uplaćuju svoje rate. Obaveze klijenata koji imaju kredite ovim nisu prestale", naglasila je i dodala da će klijenti morati da sačekaju zvanične instrukcije o daljem izmirivanju obaveza.
Šta je sa uplatama računa za struju
Oduzimanje dozvole Alta banci otvorilo je i pitanje plaćanja računa za električnu energiju u Beogradu, budući da su građani do sada uplate EPS-u obavljali preko računa u toj banci.
Nikolićeva navodi da bi, prema principima koji se primenjuju prilikom ulaska banke u stečaj, uplate obavljene do ponoći prethodnog dana trebalo da budu priznate kao izmirene obaveze. Ipak, naglašava da će tehničke detalje o evidentiranju uplata moći da potvrdi "Elektroprivreda Srbije".
EPS je u međuvremenu obavestio kupce na garantovanom snabdevanju sa područja Beograda da od oktobarskog računa koriste novi tekući račun za uplatu električne energije, koji važi i za izmirenje ranijih dugovanja.
Ko je sve imao račune u Alta banci
Radojka Nikolić ocenjuje da je oduzimanje dozvole za rad Alta banci značajan potres za domaći finansijski sistem, pre svega zbog velikog broja preduzeća i institucija koje su poslovale preko te banke.
"To je zaista veliki udar za finansijski sistem kod nas, bez obzira na utešne objave Narodne banke Srbije da su preduzete sve mere. Nije reč samo o EPS-u, već su i druga državna preduzeća i institucije imali račune u Alta banci", ističe Nikolićeva.
Među klijentima banke, kako navodi, bili su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Parking servis i AMSS, kao i brojne druge kompanije.
"Ovo je značajan potres s obzirom na to da je MUP bio jedan od klijenata. Koliki broj je tu zaposlenih koji su primali platu preko ove banke. To je veliki, veliki obuhvat. Isto tako su se u klijente ove banke ubrajala i preduzeća kao što je Parking servis, pa Auto-moto savez Srbije i tako dalje. Još mnogo firmi su bili deponenti ove banke, zato je ona naglo i rasla", napominje Nikolićeva.
Šta će biti sa Alta grupom i trgovinskim lancima
Posebno pitanje, prema oceni Radojke Nikolić, jeste kako će oduzimanje dozvole za rad banci uticati na poslovanje cele Alta grupe, koja je prisutna u više privrednih delatnosti.
"Veoma važna stvar je šta će se dešavati sa celom Alta grupom, jer ta grupa posluje u različitim delatnostima, od građevinarstva do trgovine", ukazuje Nikolićeva.
Podseća da je grupa nedavno preuzela upravljanje trgovinskim lancima Idea, Roda i Merkator, koji su ranije pripadali "Fortenova grupi".
"Ono što se dogodilo sa bankom posredno će uticati i na poslovanje cele grupe, a time i na rad ovih marketa, koji zauzimaju značajan deo tržišta u Srbiji", ocenjuje Nikolićeva.
"Ovo je zaista veliki potres za sistem, bez obzira na sva uveravanja da će sve biti u redu, jer je reč o lancu potresa koje bi ova odluka mogla da izazove za celu grupu", poručuje Radojka Nikolić.
Kompanije u nepovoljnijem položaju
Za razliku od građana čiji su depoziti osigurani do 50.000 evra, kompanije koje imaju značajna sredstva u Alta banci mogle bi, prema oceni Nikolićeve, da se suoče sa problemima prilikom naplate potraživanja.
"Kompanije koje su poslovale preko Alta banke mogu biti u problemu, jer će se namirivati iz stečajne mase. Pitanje je koliko će od te stečajne mase ostati", upozorava Nikolićeva.
Koliko Alta banka ima imovine
Banka, koja je 100 odsto u vlasništvu Alta grup doo Davora Macure, raspolaže značajnom bilansnom imovinom, i ima nekoliko delatnosti i povezanih privrednih subjekata.
Prema poslednjim unetim podacima iz javnih finansijskih izveštaja Narodne banke Srbije za 2026. godinu, ukupna bilansna aktiva Alta banke a.d. Beograd iznosila je oko 214,93 milijarde dinara (što je blizu 1,65 milijardi evra).
Alta banka je u 2025. godini ostvarila neto dobit od oko 1,37 milijardi dinara (oko 11,6 miliona evra), što je blagi pad u odnosu na 2024. godinu kada je iznosio 1,60 milijardi dinara (oko 12,1 miliona evra).
Prema finansijskim pokazateljima za 2025. godinu, ukupna aktiva Alta banke iznosila je 1,6 milijardi evra (oko 194 milijarde dinara). To je skok od skoro 60 posto samo tokom 2025. godine.
Neto prihod od kamata iznosio je oko 3,2 milijarde dinara. Neto prihod od naknada i provizija je dostigao, takođe, oko 3,2 milijarde dinara.