Investitori su kao ona nesigurna ptica koja na svaki šum poleti - za svaki slučaj. I oni angažuju svoj novac i njima je skoro svejedno ko će biti na vlasti. Važno im je da zadrže poziciju koju su imali pre toga ili bolju, izjavio je za RT Balkan Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, povodom najava nekoliko stranih kompanija da odlaze iz Srbije.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dušan Marković kaže za RT Balkan da se odlasci inostranih investitora iz naše zemlje ne dešavaju zbog promene vlasti već zbog potražnje za jeftinijom radnom snagom i uslovima proizvodnje i napominje da su vlasnici mesecima ranije najavili zatvaranje pogona, a da se ti planovi sada samo realizuju. On ukazuje da problem imaju naše firme koje rade sa evropskim kupcima, jer se usporavanje rasta u Evropskoj uniji automatski odražava na manjak tražnje kod nas, po različitim osnovama.
Nemačka kompanija za proizvodnju kablovskih setova za automobilsku industriju "Drekslmajer" (Draxlmaier) obavestila je danas radnike da će do kraja marta sledeće godine zatvoriti fabriku u industrijskoj zoni u Zrenjaninu koja posluje 19 godina. Njihovo povlačenje je najavljeno još u martu prošle godine, kao posledica krize u evropskoj auto-industriji. Turski investitor "Aster tekstil" koji je 2016. godine otvorio fabriku u Nišu najavio je da će katanac staviti 15. decembra i da bez posla ostaje gotovo 400 zaposlenih. O zatvaranju fabrike "Vali" u Valjevu, koja posluje u okviru italijanske grupe "Golden lejdi", priča se već mesecima, a sada je najavljeno da će u decembru 700 ljudi ostati bez posla.
"Čim imate manjak tražnje u EU, ovde nemate poslove i morate da otpuštate ljude ili se jednostavno trudite da poslovanje prebacite na neku drugu lokaciju. Tako kompanije koje prave električne kablove, sele proizvodnju u Severnu Afriku", kaže Dušan Marković.
On ističe da niko ne zatvara fabriku za sedam ili deset dana, jer prestanak poslovanja nosi sa sobom velike troškove.
"Sve ozbiljne kompanije prave detaljne scenarije za slučaj promene vlasti, u smislu šta su pretpostavke i koji su rizici. Ovi što sada odlaze samo finiširaju ono što su planirali još pre dve godine. Za tekstilnu industriju je vrlo prosto objašnjenje, jer se minimalac više puta povećavao, a ona je radno intenzivna i u principu je oštra cenovna konkurencija. Zato se više gotovo ništa ne radi ni u Kini. Šije se u Bangladešu, Vijetnamu, kao i u Turskoj gde su pali troškovi zbog devalvacije valute. Mi više nismo lokacija za te delatnosti, jer nismo konkurentni, zbog rasta minimalne zarade", rekao je profesor Marković.
Profesor napominje da srpska ekonomija trenutno trpi dvostruki udar - na radna mesta i ekonomsku aktivnost.
"U Evropi je problem, naročito u auto-industriji, zbog skupih energenata, gubljenja konkurentske bitke, prvenstveno sa Kinezima i Amerikancima, u smislu da, u segmentima u kojima su bili najbolji, više nisu. To se preliva na zemlje koje gravitiraju ka EU. S jedne strane postajemo sve skuplja lokacija za neku vrstu proizvodnje, a sa druge strane, naši kupci proizvoda koji se prave u Srbiji su u problemima i sve manje su narudžbine, odnosno sporija je ekonomska aktivnost", ukazao je profesor Marković.
Napominje da je neminovno da nam dolazi određeni stepen neizvesnosti u kojem će firme odlagati neke nove investicije zbog promene vlasti i dodaje da bi bilo dobro da taj međuperiod traje što kraće.
"Biće potrebe, dok se ne uđe u uobičajene aktivnosti, u smislu da se odrede ministri, državni sekretari i to će uticati na odlaganje nekih poslovnih odluka. Što bude brže išao proces tranzicije i manje tenzično, to će biti bolje za privredu", smatra Dušan Marković.
Profesor Ljubodrag Savić kaže da su strani investitori sa prethodnom vlašću tačno znali šta mogu da očekuju i podseća da to za njih nije bilo ništa loše, jer im je ostajao i dalje jeftin gas, a da je sada veliko pitanje oko ruskih energenata.
"Studentska lista se izjasnila da neće uvoditi sankcije Rusiji i da ne odustaju od ruskog gasa, ali Evropa im je pomogla da dođu na vlast i mogla bi od njih da traži šta hoće. To je cena osvajanja vlasti. Onda se menjaju uslovi i za investitore. Ako gas ne bude 300 ili 400, nego 1.000 evra za 1.000 kubnih metara gasa, to onda znači da je tebi i trošak gasa skočio tri puta. A to su inače fabrike koje rade na maloj margini, na niskom profitu, jer je to onaj prvi stadijum sa najmanje razvijenim proizvodima i najmanje kvalifikovanom radnom snagom. Toga više biti neće. Ne da neće svi ovi ostati, nego uglavnom neće niko novi doći", kaže Ljubodrag Savić.
Predstavnici "Studentske liste" smatraju da je model jeftine radne snage potrošen i da radnika za strane fabrike koji rade za minimalac više nema. Tvrde da ne nude novu tranziciju u kojoj se manjina bogati na račun većine i da neće biti rasprodaje strateških preduzeća. U svom ekonomskom programu navode da će subvencije po radnom mestu podsticati samo u devastiranim opštinama i to kao prelaznu meru sa preciznim zakonskim rokom. To znači da se dolazak stranog tipa investitora neće ograničavati u siromašnim opštinama, jer je bitno zadržati i stvoriti svako radno mesto u takvim uslovima, dok u globalu takve investicije smatraju štetnim, jer "prave nezdrave lance snabdevanja, koji nisu sposobni da stvore dodatnu vrednost i da budu dugoročno održivi u uslovima gde su konkurenti sposobni za inovaciju".
Profesor Savić napominje da je država živ mehanizam i da se mora razmišljati dugoročno.
"Ljudi koji su osvojili vlast daju izjave koje ozbiljno uznemiravaju te kompanije. Kažu da je došlo vreme za novi model razvoja i ja to takođe zagovaram. Takav način razvoja u kojima se dele subvencije za niskokvalifikovane poslove i radnu snagu je došao do duvara. To nam više nije potrebno, naročito u razvijenim delovima zemlje, odnosno u Beogradu. Nastaviti sa takvom praksom ne bi imalo nikakvog smisla. Taj model je iscrpeo svoje mesto i to je potpuno prirodno", kaže Ljubodrag Savić.
On tvrdi da Studentska lista, najavom ukidanja subvencija, zapravo cilja kineske kompanije, ali da će, sa novom politikom otići i nemačke kompanije. Profesor Savić ukazuje da je ovo bio model koji dobro funkcioniše na nižim nivoima razvoja i da ima smisla u nerazvijenim opštinama, jer da nije bilo subvencija, ne bismo odvajali novac iz budžeta za strane investitore, ali bismo odvajali za socijalnu pomoć.
"Geopolitičke okolnosti su se promenile, jer je ranije najveći broj stranih kompanija koje su dolazile bio iz Nemačke, a u poslednje vreme su to Kinezi, koji nemaju tako mnogo fabrika, ali zapošljavaju veliki broj ljudi. Oni su uglavnom angažovali 'motače kablova', ljude koji su radili jednostavne poslove. Do nedavno je to funkcionisalo drugačije, jer se sve 'skockalo' - nemačke kompanije otvore pogon u Srbiji, angažuju nekvalifikovanu i jeftinu radnu snagu, imaju jeftin gas, puteve i podršku subvencija. Danas je Nemačka u krizi i više nema tako mnogo fabrika koje mogu da šire poslovanje. Kad vam dođe neko ko vam iz korena promeni koncept na koji ste se oslanjali, onda ljudi kažu, mi ovde nemamo šta da radimo. Neće se oni vratiti u Nemačku, ali će tražiti bolje uslove u okruženju. Predstoji nam poprilično težak period razvoja", smatra Ljubodrag Savić.
Ekonomisti, ali i predstavnici sindikata su više puta ukazivali da je postojeći sistem subvencionisanja stranih investitora prevaziđen i da su potrebne izmene. Kao adut da država "zavrne slavinu" navode to što Srbija više ne mora po svaku cenu da privlači strance subvencijama po radnom mestu, jer i domaće kompanije imaju sve više poteškoća sa nedostatkom radne snage. S druge strane, sindikati se žale da investitori dobijaju mnogo, a da su radnici uglavnom na minimalcu.