Propast "Alta banke" mogla je da bude sprečena da je Narodna banka Srbije blagovremeno reagovala, ocenio je bivši guverner, profesor Ekonomskog fakulteta i predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić.
On je istakao je i da će troškove tog propusta posredno snositi građani. Naveo je da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa.
"Svi mi, kao građani, platićemo ceh te korupcije koja se dešavala u 'Alta banci', te zloupotrebe javnih fondova, gde je ta banka prvo dobila dozvolu, a da nije smela da je dobije, odnosno ta grupacija je dobila dozvolu da preuzme jednu postojeću poslovnu banku", rekao je Šoškić za RTS.
Kako je objasnio, Zakon o bankama predviđa kriterijume koje moraju da ispune potencijalni vlasnici banaka, pre svega kada je reč o kredibilitetu, stručnosti i kapitalnoj sposobnosti.
"Nije normalno u bankarskom sistemu da menjačnice kupuju banke, dakle da finansijske institucije nižeg ranga kupuju finansijske institucije višeg ranga. Posebno je važno da se vodi računa o tome da u bankarski sektor mogu ući samo oni pojedinci i institucije koji mogu da dokažu kredibilitet, znanje i kapitalnu sposobnost", naveo je Šoškić i dodao da je već na početku bilo jasno da grupacija koja je preuzela banku nije ispunjavala potrebne kriterijume.
Šoškić smatra da je Narodna banka Srbije imala zakonske mehanizme da spreči nastanak problema u Alta banci, ali da oni nisu adekvatno primenjeni.
"Centralna banka mogla je da uvede stalnu kontrolu poslovanja, obezbedi prisustvo svojih predstavnika na sednicama upravnog i izvršnog odbora, kao i da insistira na nezavisnijem radu interne revizije i službe za upravljanje rizicima", naveo je Šoškić.
Kao posebno zabrinjavajući podatak izdvojio je to što je, prema njegovim rečima, "Alta banka" u poslovnim knjigama prikazivala više od 20 odsto imovine u gotovini.
"To je bila apsolutno nedopustiva informacija za ignorisanje. Moralo se momentalno reagovati, prvo prekontrolisati da li je novac zaista tu, a onda i postaviti pitanje kompetentnosti upravljanja bankom, jer banka po pravilu ne sme da drži toliku količinu gotovog novca, jer to ukazuje na nekakvo abnormalno ponašanje", naglasio je Šoškić.
Objasnio je da je NBS mogla da naloži da se gotovina položi na račun koji poslovna banka ima kod centralne banke, čime bi bilo omogućeno da se proveri i kontroliše stvarno stanje sredstava.
"To su sve vrlo ozbiljni propusti u funkcionisanju Narodne banke Srbije. Prvi koji bi trebalo da budu predmet istrage su svakako direktor Sektora kontrole banaka, a onda i najviše rukovodstvo u centralnoj banci, od čijih odluka zavisi da li će se postupati u ovakvim slučajevima ili ne", rekao je Šoškić.
Govoreći o isplati osiguranih depozita klijentima "Alta banke", Šoškić je objasnio da se sredstva Agencije za osiguranje depozita obezbeđuju iz premija koje plaćaju poslovne banke.
"Iako banke neposredno finansiraju sistem osiguranja depozita, troškovi se posredno prenose i na građane kroz cene bankarskih usluga", navodi Šoškić.
Na pitanje o sličnostima između propasti "Alta banke" i slučaja "Agrobanke", koji se dogodio u vreme kada je bio guverner NBS, Šoškić je rekao da je reč o neuporedivim situacijama. Rekao je da je Agrobanka poslovala decenijama pre njegovog dolaska na čelo centralne banke i da je, devet meseci nakon preuzimanja funkcije guvernera, lično doneo odluku da se u toj banci sprovede neposredna kontrola.
Kada je reč o Banci Poštanska štedionica, Šoškić je naglasio da se njeno poslovanje ne može porediti sa situacijom u "Alta banci".
"Prva stvar koju treba da imamo u vidu jeste da su Alta banka i Poštanska štedionica apsolutno različite. Jedno je mala banka privatnog vlasnika, a ovde je država vlasnik. Država može da dokapitalizuje banku, može da doda likvidnost ako je potrebno", objasnio je Šoškić i istakao Istakao je da "trenutno nema potrebe za takvim merama, jer je Poštanska štedionica likvidna".
On je naveo i da je Vlada Srbije u tehničkom mandatu, na predlog Ministarstva finansija, trebalo da se obrati javnosti i objasni da nema razloga za zabrinutost u pogledu poslovanja Poštanske štedionice.
Rekao je i da održavanje stabilnog kursa ne predstavlja poseban izazov za monetarne vlasti, već da je pre svega reč o odluci o režimu deviznog kursa. Naglasio je da Studentska lista ne planira promenu postojećeg režima deviznog kursa.