U rafineriju nafte u Pančevu i dalje ne stiže sirova nafta preko JANAF-a, zbog havarije koja je nastala na hrvatskom delu cevovoda u petak, između Siska i Slavonskog Broda. Iz cevi je tada, prema procenama, isteklo oko 500.000 litara nafte. Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je da se posledice po domaće tržište za sada ne osećaju, a da li će tako i ostati zavisi pre svega od toga koliko će trajati popravka naftovoda.
NIS je u stalnom kontaktu sa predstavnicima JANAF-a i čeka informacije o tome kada će naftovod biti popravljen, a isporuke obnovljene, nezvanično saznaje RTS. Benzinske stanice u Srbiji za sada su dobro snabdevene.
"Prema opisu oštećenja, to je nešto što bi trebalo da se popravi u roku od pet do deset dana. Naravno, ukoliko postoje neki skriveni problemi na mestu gde je došlo do pucanja cevi, možda će to trajati i nešto duže. Ipak, verujem da će kvar biti brzo otklonjen", kaže Marković za RTS.
On je pojasnio da NIS raspolaže sopstvenim rezervama nafte, zbog čega kraći prekid transporta ne bi trebalo da ugrozi rad rafinerije u Pančevu.
"I dalje će se proizvoditi derivati, tako da tržište to ne bi trebalo uopšte da oseti", ističe Marković.
Podseća da je rafinerija ranije, u periodu sankcija i prekida isporuka, gotovo mesec dana radila oslanjajući se na rezerve. Navodi da ukoliko se kvar ne popravi duže od mesec dana onda bi moglo da dođe do potencijalnih problema.
Prema njegovim rečima, oko 80 odsto nafte koja se prerađuje u Srbiji potiče iz uvoza, dok domaća proizvodnja pokriva približno 20 odsto potreba.
JANAF je glavni pravac snabdevanja Srbije sirovom naftom, a nizak vodostaj Dunava otežava mogućnost da se veće količine dopreme rečnim putem.
"Ne može se nešto mnogo dopremati. Vodostaj Dunava je i dalje nizak. Imamo problem i sa uvozom uglja koji dolazi iz Indonezije do luke Konstanca, pa se baržama dovozi u Srbiju za potrebe naših termoelektrana. I taj uvoz je dosta stao", objašnjava Marković.
Navodi da popravka naftovoda i sanacija zemljišta na mestu gde je nafta iscurela predstavljaju dva odvojena posla, pri čemu bi sanacija zemljišta mogla da traje duže.
Proizvodnja struje
Govoreći o proizvodnji struje, Marković ukazuje da je u oktobru Srbija iz uvoza obezbedila 26 odsto potrošene električne energije, a da se sličan trend nastavio i početkom novembra. Kao glavne razloge navodi sušu, smanjenu proizvodnju hidroelektrana, probleme sa dopremanjem uvoznog uglja, lošiji kvalitet domaćeg uglja i česte ispade starih termoenergetskih blokova.
"Proizvodnja EPS-a trenutno može da zadovolji oko 75 odsto domaće tražnje. Znači, 25 do 26 odsto se uvozi. Tako je bilo u oktobru, a tako je i ovih prvih desetak dana novembra", navodi Marković.
Poseban problem predstavljaju visoke cene električne energije na berzama.
"Jučerašnje cene na našoj berzi, ali i na berzama u Evropi, u proseku su bile oko 350 evra po megavat-satu, a u večernjim satima išle su i do 600 evra", kaže Marković.
Prema njegovoj proceni, za uvoz potrebnih količina struje izdvaja se između osam i devet miliona evra dnevno.
"Cene po kojima je Elektroprivreda ugovarala električnu energiju nisu dovoljne da zadovolje te potrebe za uvozom, tako da Elektroprivredi treba još novca da bi mogla da ostvari taj uvoz", objašnjava Marković.