Kineski trgovinski suficit je u prvih 10 meseci premašio bilion dolara, jer je globalna trka u izgradnji infrastrukture za veštačku inteligenciju (AI) podstakla prodaju visokotehnoloških proizvoda i pomogla da se nadoknadi slabija domaća potražnja.
Ovi podaci stižu uoči samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) koji se održava sledeće nedelje u Šenženu. Očekuje se da će se kineski predsednik Si Đinping i američki predsednik Donald Tramp tamo sastati treći put ove godine, čime će širi ekonomski odnosi i carinska politika dospeti u sam centar pažnje.
Brojke ukazuju na sve veće oslanjanje Pekinga na potražnju iz inostranstva kako bi se održala ekonomija, koju, kako navodi Rojters, pritiskaju slaba potrošnja i dugotrajan pad na tržištu nekretnina.
Iako se očekuje da će globalni investicioni bum u veštačku inteligenciju održati snažnu potražnju za kineskim tehnološkim proizvodima sve do 2027. godine, analitičari upozoravaju da bi veća zavisnost od spoljnih tržišta mogla učiniti Kinu ranjivijom na protekcionističke mere u inostranstvu.
Prema podacima carinske službe objavljenim u utorak, izvoz je u oktobru, izraženo u američkim dolarima, zabeležio snažan rast od 35,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. To je tek nešto sporije od skoka od 36,3 posto zabeleženog u septembru, a istovremeno znatno iznad prognoza ekonomista, koji su očekivali rast od 33,5 procenata.
Ovo je doprinelo da kineski trgovinski suficit u prvih 10 meseci dostigne 1,04 biliona dolara, premašivši granicu od 1 biliona dolara drugu godinu zaredom, pri čemu je taj prag dostignut mesec dana ranije nego prethodne godine.
Rastući suficit mogao bi da podstakne dodatne tenzije sa Evropskom unijom, čiji su lideri pozvali na uvođenje novih trgovinskih ograničenja prema Kini. Ovo dolazi nakon što je sa Pekingom postignut dogovor o ograničavanju kineskog izvoza hibridnih vozila u EU u narednih nekoliko godina. S obzirom na to da te mere još nisu stupile na snagu, očekuje se da će proizvođači ubrzati isporuke, što će kratkoročno dodatno pojačati izvoz.
"Rizik od uvođenja dodatnih carina i drugih trgovinskih barijera ostaće visok tokom 2027. godine, posebno s obzirom na to da kineski proizvođači nastavljaju da šire svoje prisustvo na inostranim tržištima", izjavio je Džo Pejsel, glavni makroekonomista u kompaniji "Trivijum Čajna".
Kineski trgovinski suficit sa SAD blago je smanjen u oktobru na 32,71 milijardu dolara, sa 34,01 milijarde dolara prethodnog meseca, mada taj širi disbalans i dalje predstavlja izvor trvenja između dve najveće svetske ekonomije.
Peking i Vašington su u ponedeljak zvanično produžili za dva meseca trgovinsko primirje koje je trebalo da istekne u utorak. Kina je prošle nedelje saopštila da će svako povećanje kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda zavisiti od sprovođenja dogovorenog uzajamnog smanjenja carina.
Jedna od velikih briga Pekinga jeste to što potrošači i dalje oklevaju da troše, ograničeni padom na tržištu nekretnina, koji je umanjio bogatstvo domaćinstava i narušio poverenje u ekonomske izglede.
Slaba potražnja na domaćem tržištu navela je kineske proizvođače automobila da potraže kupce u inostranstvu. Prema podacima koje je objavilo jedno industrijsko udruženje, kineski izvoz automobila je u oktobru nastavio da raste stabilnim tempom, dok je prodaja vozila na domaćem tržištu zabeležila pad dvanaesti mesec zaredom.
Međutim, veće oslanjanje na izvoz čini kinesku ekonomiju sve izloženijom svakom usporavanju globalne potražnje, pri čemu pojedini analitičari upozoravaju da bi rast izvoza mogao da uspori kada se završi investicioni ciklus u oblasti veštačke inteligencije.
Za sada, većina posmatrača industrije očekuje da će potražnja povezana sa veštačkom inteligencijom ostati snažna. U prvih 10 meseci, kineski izvoz poluprovodnika porastao je za 111,1 posto u odnosu na isti period prethodne godine (posmatrano u američkim dolarima), dok je ukupan izvoz visokotehnoloških proizvoda skočio za 47,9 odsto.