Zbog skoka inflacije u septembru i oktobru, Narodna banka Srbije podigla je svoju referentnu kamatnu stopu, prvi put u poslednje dve godine. Povećala je i stope na kreditne i depozitne olakšice. Predsednik Saveta guvernera NBS Ivan Nikolić ističe da će se odluka o povećanju kamatne stope odraziti na kamate na dinarske kredite, ali da povećanje neće biti veliko.
"Što se tiče kamata za dinarske kredite, one će biti nešto veće. Povećanje referentne stope za 0,25 odsto nije nešto što će bitno opteretiti korisnike kredita i poremetiti njihov standard", kaže Nikolić za RTS.
Ukazuje da je i Evropa pod inflatornim pritiskom, kao i da je Evropska centralna banka već dva puta reagovala povećanjem kamatnih stopa.
"ECB je reagovala već dva puta, u junu i septembru. Očekuje se da poveća referentnu stopu za još 0,25 odsto i u decembru, treći put, jer je inflacija već četiri odsto. Narodna banka to prati", navodi Nikolić.
Prema njegovim rečima, korisnici kredita u dinarima i evrima biće u nešto nepovoljnijem položaju, ali to nije razlog za veliku zabrinutost. On je pojasnio da je jedan od glavnih razloga zašto je međugodišnja inflacija za dva meseca porasla sa 2,2 na 4,4 odsto, niska prošlogodišnja osnovica, nastala nakon ograničenja trgovinskih marži.
"Primenjena je prošle godine uredba vezana za limitiranje marži u trgovini na malo. Ta uredba je dala fantastičan efekat – cene su pale i sada se poredimo sa tom niskom osnovicom. Zbog toga je međugodišnja inflacija praktično u rastu", objašnjava Nikolić.
Podseća da je povećanje inflacije u septembru bilo očekivano, ali da je u oktobru mesečni rast cena bio nešto veći od prognoze. Ističe da su najviše poskupeli hrana, bezalkoholna pića i naftni derivati, pri čemu su cene goriva na međugodišnjem nivou porasle 19 odsto. Prema njegovim rečima, inflacija se sada nalazi blizu gornje granice ciljanog raspona NBS od 4,5 odsto, zbog čega je povećanje referentne kamatne stope bilo očekivana reakcija centralne banke.
Rast plata
Govoreći o uticaju rasta cena na životni standard, Nikolić kaže da su plate prethodnih godina rasle brže od inflacije, što je omogućilo realni rast zarada. Naglašava da je važno da se takav trend nastavi i u 2027. godini.
"Bitno je da u narednoj godini nastavimo sa visokim rastom plata koji je iznad ove stope inflacije, i to će biti dovoljno i značiće dalji nastavak trenda porasta životnog standarda koji smo beležili", ističe Nikolić.
Na pitanje koliko je realna prognoza Narodne banke Srbije da će bruto domaći proizvod naredne godine porasti četiri odsto, Nikolić odgovara da trenutno povećanje inflacije neće značajno uticati na dinamiku privrednog rasta.
"Trenutno će dinamiku bruto domaćeg proizvoda naredne godine pre svega opredeliti ona inercija koju imamo i prenosimo u narednu godinu, ali pre svega novi budžet, novi ekonomski plan koji čekamo. Te detalje zaista svi priželjkujemo narednih dana da vidimo", kaže Nikolić.
Govoreći o kretanju kursa dinara i povećanoj tražnji za devizama, Nikolić ističe da su građani prethodnih godina praktično prestali da razmišljaju o kursu zbog dugotrajne stabilnosti domaće valute.
"Imali smo stabilnost koja je u tolikoj meri bila visoka da smo praktično zaboravili na kurs dinara. To se na kraju videlo i u porastu poverenja u dinar kao valutu i u stepenu dinarizacije našeg finansijskog sistema", objašnjava Nikolić.
Ipak, upozorava da bi aktuelna dešavanja mogla negativno da utiču na to poverenje. Naglašava, međutim, da ekonomski pokazatelji ne ukazuju na probleme koji bi ugrozili stabilnost domaće valute.
"Što se tiče kursa, tu građani ne treba da brinu. Ekonomija, makar što se tiče onoga što statistika pokazuje, a to je u stvari stvarno stanje, i dalje je dobra. Ništa se tu nije promenilo nagore", ističe Nikolić.
U prilog stabilnosti kursa, dodaje, idu rast izvoza koji nadmašuje rast uvoza, nizak platnobilansni deficit i visoke devizne rezerve, iz kojih NBS može da interveniše na deviznom tržištu. Ipak, upozorava da ekonomska stabilnost ne zavisi isključivo od pokazatelja, već i od poverenja građana i učesnika na finansijskom tržištu.
"Na ekonomiju i na ova tekuća kretanja, pogotovo u finansijskom sektoru, jako utiču očekivanja i poverenje. Ukoliko to ne povratimo što pre, možemo da imamo samo problema, a to, mislim, nikome ne odgovara, niti to iko priželjkuje", zaključuje Nikolić.