Studentska lista objavila je program "Privreda i finansije", u kojem su istakli ključne mere ekonomske politike obećavši da će javni novac trošiti odgovorno, "uz jasne prioritete, transparentne ugovore i kontrolu rezultata".
"Želimo predvidive uslove za poslovanje, pravedniji poreski sistem i privredu u kojoj ljudi od svog rada mogu da žive dostojanstveno", piše u objavi.
Kako su poručili "ekonomska politika mora da podstakne domaću proizvodnju, inovacije i stabilna radna mesta, a ne da nagrađuje privilegovane i one sa političkim vezama".
Ukazali su da je "model jeftine radne snage potrošen, jer radnika za strane fabrike koje rade za minimalac više nema", te da "ne nude novu tranziciju u kojoj se manjina bogati na račun većine".
"Neće biti rasprodaje strateških preduzeća, dinar ostaje stabilan, a oduzeta imovina će se staviti u društveno korisnu upotrebu. Ono što u državi funkcioniše, zadržavamo i dovršavamo", naveli su na sajtu.
Ono što ne funkcioniše, kako su ukazali, biće menjano pravilima koja važe za sve, a svaki ugovor koji država potpiše biće javan.
Naglasili su da će javni novac čuvati institucije, a da će javna preduzeća voditi stručnjaci sa javne liste. Najavili su i da će biti uvedeno progresivnije oporezivanje, i da će podsticaje dobijati firme koje dižu prosek plata. Portal javnih nabavki, kako su naveli, objavljivaće ceo tekst svakog ugovora, zajedno sa cenama i bodovanjem ponuđača.
U programu piše i da se uvodi crna lista, da kojoj onaj ko prekrši ugovor ostaje tri godine.
"Za javne radove uvešćemo nacionalni cenovnik, a za lekove, IT opremu, vozila i gorivo referentne cene", dodaje se.
Referentnom cenom se ne ograničava maksimalni iznos, već se uspostavlja mera čije prekoračenje zahteva preispitivanje ugovora.
"Ako se dogovor ne postigne, ugovor se raskida", pa se tako "ne može ponoviti situacija u kojoj auto-putevi i drugi javni radovi višestruko premašuju realnu cenu". Naveli su i da će se svaki novi veliki projekat ugovarati po Uredbi o upravljanju kapitalnim projektima, te da će se, umesto kroz posebni zakon - leks specijalis, projekti raditi u skladu sa opštim postupkom.
Za projekte koji već teku, Državna revizorska institucija i nezavisni tehnički revizor objaviće stvarnu cenu i obaveze koje dospevaju, a o nastavku, izmeni ili obustavi odlučuje se na osnovu izveštaja nezavisne Komisije za reviziju kapitalnih investicija, dodaje se.
"Prema već ratifikovanim međunarodnim sporazumima Srbija neće ništa činiti jednostrano, ali će se pokrenuti pregovori gde je to moguće", piše u programu.
Posebni zakoni za Beograd na vodi, EKSPO 2027 i linijsku infrastrukturu proći će reviziju, sa predlogom da se ukinu, izmene ili usklade sa opštim pravilima. Uz svaku od tih mogućnosti ide procena arbitražnog rizika, naveli su. Domaće zakone, odluke i dozvole, za razliku od ratifikovanih međunarodnih sporazuma, nova većina menja u zakonskom postupku. Praksa posebnih zakona bez roka važenja prestaje, pa leks specijalis za pojedinačne projekte više neće moći da važi neograničeno.
Javna preduzeća ostaju u državnim rukama
U delu o javnim preduzećima navodi se da će Poreska uprava odlučivati o slanju inspekcije na osnovu elektronske analize rizika, a ne po samovolji službenika.
"Neće biti nepotrebne i nasilne privatizacije javnih preduzeća. Firme od strateškog značaja ostaju u državnim rukama", istakli su .
Strategija državnog vlasništva donosiće se u Skupštini, umesto u Vladi, i zakonom će biti određeno za koje firme državni udeo ne sme da se spusti ispod zatečenog, a za koje ispod 51 odsto, piše u programu. Svi mandati direktora, v. d. direktora i nadzornih odbora izabranih po starom zakonu, na republičkom i lokalnom nivou, prekinuće se u roku od 12 meseci od stupanja zakona na snagu, najavljeno je.
Postavljanje v. d. direktora biće otežano, a preduzeća u državnom vlasništvu preći će na dvodomno upravljanje, što će osnažiti njihovu autonomiju. Javno zemljište i objekti, kako je navedeno, prodaju se i daju u zakup po pravilu samo po tržišnoj vrednosti i u javnom postupku. Zakup van javnog sektora ima ograničeno trajanje, piše u programu.
Manje poreza na rad, a više na veliku imovinu
Naveli su da najsiromašniji u Srbiji plaćaju nesrazmerno visoke dažbine državi zbog akcizne robe, kod koje se visina nameta meri prema količini, a ne prema primanjima građana.
"Umesto da snižavamo akcize, što bi navike stanovništva promenilo nagore, planiramo da izmenimo poresku politiku, tako da se rad oporezuje manje, a velika imovina više", najavljuju.
Uvodi se više razreda za progresivno oporezivanje dohotka, godišnji porez se ukida i razredi se primenjuju na mesečnu zaradu, na njenom izvoru, piše u programu. Neoporezivi deo zarade se diže sa 23 odsto na 35 odsto prosečne zarade, što će, kako je navedeno, dodatno pomoći progresivnosti poreza, odnosno da oni koji imaju manje plaćaju manje, a oni koji imaju više - plaćaju više.
Subvencija po radnom mestu ukida se, uz poštovanje postojećih, a podsticaj ubuduće dobija samo projekat koji diže prosek zarada, prema pragovima.
Prag je vezan za prosečnu zaradu i stepenovan u četiri nivoa prema razvijenosti opštine, precizira se u programu. Potpuni fokus nove vlasti će biti stvaranje inovativnih firmi koje mogu da budu konkurentne na evropskom i svetskom tržištu, najavljeno je.
Dinar će biti stabilan
Najavili su nastanak Razvojne banke Srbije u prvoj polovini mandata.
"Kao banka, a ne fond, imaće pristup novcu EBRD-a i drugih razvojnih banaka, koji fondovima nije dostupan. Razvojna banka Srbije moći će da kreditira samo preko poslovnih banaka i bez naloga Vlade. Da se sudbina Razvojne banke Vojvodine ne ponovi, zaduživanje joj je zakonom ograničeno na četvorostruki iznos kapitala", piše, između ostalog u programu.
Najavili su i da "vrednost dinara ne diraju", te ukazali da bi "devalvacija nakratko pomogla izvozu, ali bi podigla cene i oštetila štednju".
"Režim kursa utvrđuje Narodna banka Srbije uz saglasnost Vlade, a Vlada tu saglasnost daje postojećem režimu relativno stabilnog kursa uz ciljanje inflacije i ne pokreće njegovu promenu", dodaje se.
Sa druge strane, kako su najavili, "menjaće nezdrave temelje dinara", dodajući da dinar danas opstaje na prilivu stranih ulaganja, a ne na domaćoj štednji.
"U dinarima je tek 22,5 odsto javnog duga, ostatak je u stranim valutama, pa svako slabljenje dinara automatski uvećava dug. Cilj je da se udeo dinara u javnom dugu poveća na 30 odsto do kraja mandata, jer dug u dinarima ne raste sa smanjenjem kursa. Uvešće se dinarske štedne obveznice za građane, a garancije i zaduživanje javnih preduzeća obračunavaće se u dinarima", piše u programu.
Zapošljavanje u javnoj upravi i besplatne lične karte
Najavili su da će zabranu zapošljavanja zameniti plafonom broja zaposlenih po korisniku, upisanim u Zakon o budžetu. Svaki korisnik budžeta unapred će da zna koliko ljudi sme da zaposli, a u tom okviru svako radno mesto popunjava javnim konkursom. Udeo pripravnika i probnog rada bez konkursa biće ograničen.
Plate u javnom sektoru usklađivaće se jednom godišnje Zakonom o budžetu, a ne odlukom Vlade. Najavljeno je i da će izdavanje lične karte i zdravstvene kartice biti besplatno, dok će se pasoš i vozačka dozvola naplaćivati samo u visini stvarnih troškova izrade, uz umanjenje za decu, penzionere i osobe sa invaliditetom. Elektronski izvodi, uverenja i registracija preduzetnika neće se naplaćivati.
Prema najavljenim merama, do 2028. godine svi postupci pred državnim organima moći će da se obave elektronskim putem, uz zadržavanje šalterskih usluga. Tamo gde su svi potrebni podaci već dostupni u registrima i gde nije potrebno diskreciono odlučivanje rešenja će se donositi automatizovano.