Ruska ekonomija, uprkos očekivanjima, i posle godinu dana uspešno odoleva zapadnim sankcijama, pad ruskog bruto domaćeg proizvoda je mnogo manji nego što se očekivalo, a najvažniji faktor opstanka ruske ekonomije jeste ogroman novac od prodaje nafte i gasa, piše "Dojče vele".
Iako su se na Zapadu čula predviđanja da će sankcije uništiti rusku ekonomiju, stanje se brzo popravilo i moglo se videti da se najgora predviđanja neće ostvariti.
Neki stručnjaci su najavljivali pad BDP od barem 15 odsto. Ali, jasno je da velikog sloma nije bilo. Sada stručnjaci – a to je mišljenje i Svetske banke i MMF-a, računaju da je ruski BDP u prvoj godini rata pao tek za tri do četiri odsto.
Prvi razlog otpornosti ruske ekonomije je ogroman novac od prodaje nafte i gasa. Ne samo od većeg izvoza Indiji ili Kini, nego i od prodaje Zapadu, jer nisu preko noći mogli da nađu alternative za snabdevanje, piše nemački portal.
Štaviše, ruska centralna banka ovog februara objavila je da je postignuta rekordna dobit i porast od 211 milijardi evra već i zbog porasta cena energenata.
"Rusima je ta ogromna dobit praktično pala s neba jer Zapad ne samo da je i dalje kupovao u Rusiji, nego je kupovao čak i više kako bi napunio skladišta", kaže stručnjak za ekonomiju Kris Vefert.
"Tako je u Rusiji bilo moguće da se i dalje podržavaju ključni sektori industrije i obezbede radna mesta. Da se, povrh toga, snose troškovi rata i ostane novca za socijalne programe. Načelno, održana je ekonomska i socijalna stabilnost", rekao je za "Dojče vele" ovaj stručnjak.
Vefer podseća da nisu ni izbliza sve zapadne firme otišle iz Rusije, kao što su to mediji predstavljali. Iz zemlje jeste otišao MekDonalds koji je time hteo da sačuva imidž među potrošačima na Zapadu, ali "upravo firme koje su ekonomski važne jer plaćaju velike poreze ili zapošljavaju mnogo ljudi, one su mnogo, mnogo suzdržanije u odluci da napuste Rusiju".
"Dojče vele" piše da je Zapad uvek bio "lake ruke" pri proglašavanju sankcija nekim zemljama, a na udaru su bili Srbija za vreme Slobodana Miloševića, kao i Irak Sadama Huseina, pa i Iran, Sirija ili sad Rusija.
Ekonomistkinja univerziteta Harvard, Aleksandra Vakro kaže da sankcije gotovo nikad ne ispunjavaju očekivanja. "Činjenica je da su sankcije najefikasnije neposredno nakon što su proglašene."
"Mnogo je veća korist od pretnje sankcijama", dodaje ona.
Vakro kaže da je ruska centralna banka povukla dobre poteze kako bi sprečila krizu. A sankcije se uvek, baš kao i ovaj put, potkopavaju indirektnim uvozom preko trećih zemalja. Čak i proizvodi visoke tehnologije su ruskoj industriji doduše skuplji, ali im mnogo toga stiže preko Kine, Indije ili Turske.
Na pitanje šta će biti sa ruskom ekonomijom u ovoj godini Vefer smatra da je veliko pitanje koliko će Rusija zaraditi od nafte i gasa ove godine.
Prognoze su različite, MMF najavljuje čak rast ruske ekonomije od 0,3 odsto, drugi smatraju da će uslediti pad od dva odsto.