CO2 i geopolitička budućnost Balkana: Posledice uvođenja poreza na ugljenik po Srbiju

Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) je dodatni međunarodni porez na ugljen-dioksid (CO2) koji je EU uvela za proizvode iz tzv. karbonski intenzivnih sektora koji se uvoze iz trećih zemalja koje nisu članice EU. 

S obzirom na to da se dodatnim oporezivanjem gubi cenovna konkurentnost i stvara pritisak za investiranje u napredne tehnologije, odnosno produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, postavlja se pitanje pred kakvim će se još izazovima naći zemlje Zapadnog Balkana, kada se u oktobru 2023. godine počne sa primenom CBAM.

RT Balkan je odgovore dobio od Sanje Filipović, naučnog savetnika u Institutu društvenih nauka i redovnog profesora Univerziteta Singidunum.

Prema našoj sagovornici, ovaj instrument osim što pomaže u sprečavanju izmeštanja proizvodnje van EU, istovremeno preusmerava potrošnju u EU sa uvoznih proizvoda koji sadrže ugljenik. 

"Kako bi smanjila otisak CO2 , počev od 2023. uz prelazni period do kraja 2025. godine, uvode se takse za elektroenergetski sektor i industriju koja troši mnogo energenata (gvožđe, čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električnu energiju i hidrogen)", objašnjava Filipović i dodaje da EU kao glavni motiv za uvođenje CBAM navodi želju da podstakne i druge zemlje da definišu cenu emisije i da se aktivno uključe u borbu protiv klimatskih promena.

Srbija, kao zemlja koja nije članica EU, ukoliko želi da izvozi na tržište EU, mora da poštuje pravila evropskog tržišta, odnosno da nakon prelaznog perioda plaća porez koji odlazi u budžet EU, navodi profesorka.

"Cena CO2 poreza se utvrđuje na osnovu cene jedne ETS dozvole, a ona trenutno iznosi oko 100 evra i njihov rast je osetan još od usvajanja 'Grin dila'. Uvođenje ovog poreza bi povećalo cenu proizvoda, tako da dodatni porez negativno utiče na cenovnu konkurentnost proizvoda i iz zemalja Zapadnog Balkana", rekla je Filipović.

"Na primer, Srbija oko 60 odsto svoje spoljnotrgovinske razmene ima upravo sa EU, tako da je evidentno da će kompanije iz Srbije biti direktno pogođene ovim instrumentom. Proizvodi iz pomenutih pet sektora tokom 2021. godine činili su oko 12 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije u EU. Šire posmatrano, treba imati u vidu da je naša privreda četiri puta energetski intenzivnija od EU i da generalno moramo da radimo na unapređenju konkurentnosti", precizirala je ona.

Druga opcija bi, prema njenim rečima, mogla da bude razvijanje nacionalnog tržišta emisionih dozvola.

"Taj novac bi onda ostao u našoj zemlji, odnosno mogao bi da se nameni za unapređenje zelene tranzicije u Srbiji. Pošto nismo članica EU, Srbija nema pristup određenim fondovima, kao što je to npr. 'Džast Tranzišn Fond' koji obezbeđuje finansijsku podršku za zemlje EU koje definišu planove o postepenom zatvaranju rudnika i termoelektrana na ugalj, kao i planove za restruktuiranje privrede", navodi ona.

U prelaznom periodu uvoznici neće biti u obavezi da plaćaju za svoje emisije CO2, odnosno dobijaće besplatne CBAM sertifikate, uz obavezu da prijavljuju svoje emisije nadležnim vlastima EU, kaže sagovornica RT Balkan.

"Već sada su naše kompanije iz definisanih sektora koje posluju na tržištu EU u obavezi da vrše monitoring, odnosno da mere i prijavljuju svoje emisije CO2. Nakon prelaznog perioda, postepeno će se ukidati besplatni CBAM sertifikati, tako da će od 2034. godine svako ko posluje na trištu EU morati da plati emisije CO2 koje su ugrađene u robu koja je predmet transakcije. Dakle, kompanije će morati da kupuju CBAM sertifikate, pri čemu je jedan CBAM sertifikat ekvivalentan ceni jedne tone emitovanog CO2 koja se kotira na berzi emisija. Od 2019. kada je definisan 'Grin dil', cena je u velikom porastu i trenutno iznosi 100 evra, a procene su da se u naredne dve godine neće spuštati ispod 80 do 90 evra", zaključuje prof. Filipović.

Da će i ovaj mehanizam posluđiti za nove podele, vidi se iz izjave nemačke poslanice Delare Burhard da bi "nepoštivanje klimatske politike EU moglo da ima veliku cenu".

"Put zelene tranzicije je put ka EU, a put nezelene tranzicije vodi u drugi geopolitički kontekst, ka Kini i Rusiji", navela je ona za "Euraktiv".