Švedska ekonomija stoji na rubu recesije dok je Finska u nju već zašla, nakon što su obe zemlje iskusile kontrakciju BDP-a u poslednjem kvartalu prethodne godine.
Iako je Švedska zabeležila simboličan rast BDP-a u trećem kvartalu 2022, u poslednjem tromesečnom periodu prethodne godine zabeležena je kontrakcija od 0,9 odsto, što je premašilo očekivanja nekih ekonomista, prenosi "Blumberg".
Očekuje se da će švedska ekonomija nastaviti sa padom u 2023. godini dok njena centralna banka nastavlja sa podizanjem kamatnih stopa u borbi protiv inflacije. Posledice te prakse su osetila zadužena švedska domaćinstva, ali i tržište nekretnina koje je zabeležilo pad u cenama od 16 odsto, što pozicionira pad švedskog tržišta među najoštrijim u svetu.
Štaviše, Švedska bi čak mogla postati jedina članica EU unije čiji će se BDP kontrahovati tokom čitave tekuće godine, ukazuju prognoze Evropske komisije.
Finska u recesiji
Sa druge strane, Finska se već nalazi u recesiji, nakon što je u poslednjem kvartalu 2023. BDP te zemlje opao je za 0,6 odsto, ukazuje "Blumberg".
Finska ekonomija, inače fokusirana na izvoz, pati od brzog rasta inflacije i naglog povećanja kamatnih stopa, za koje se očekuje da će opterećivati ekonomiju te nordijske zemlje tokom cele godine. Brzi rast cena šteti potrošnji u zemlji, koja se pokazala kao ključni pokretač ekonomskog rasta tokom prethodnih kriza.