Sve brojniji podaci o inflatornom rastu podigli su troškove zaduživanja u Sjedinjenim Državama na najvišu tačku u poslednjih 15 godina i uticali na debatu o tome koliko još moraju da rastu kamatne stope ne bi li se obuzdao rast potrošačkih cena, piše "Fajnenšel tajms".
Prinos na dvogodišnje trezorske zapise dostigao je 4,94 odsto, što je nivo koji je poslednji put zabeležen 2007. godine, dakle pre svetske finansijske krize. Prinosi na 10-godišnje i 30-godišnje zapise prešli su četiri procenta, prvi put od novembra 2022.
Podaci su ukazali na to da je inflacija u SAD viša nego što su ekonomisti očekivali, čime se vrši pritisak na Federalne rezerve (FED) da smanji rast povećanjem kamatnih stopa.
"Ne sećam se ovako dramatične ponovne procene ekonomskih uslova u tako kratkom vremenskom periodu, sa izuzetkom velikih šokova poput kovida i kolapsa 'Leman bradersa'", rekao je jedan od rukovodioca u investicionom fondu "Blekrok" Rik Ridera, te dodao da "nikad ne bi pomislio da će ponovo videti ovako brz rast inflacije".
Ekonomski podaci o porastu prosečne cene rada, te indeksa rashoda lične potrošnje, kao i manji pad indeksa potrošačkih cena u januaru od očekivanog, ali i podatak da je u januaru više od pola miliona ljudi uspelo da se zaposli, skoro tri puta više od procenjenog – srušili su nadu da će FED moći da zaustavi povećanje kamatnih stopa.
Sledeće sedmice prvi čovek FED-a Džej Pauel svedočiće pred Kongresom o stanju američke ekonomije, nekoliko dana pre objavljivanja sledećeg izveštaja o procentu (ne)zaposlenosti; očekuje se da je u februaru zaposleno još 215.000 ljudi.
Iz FED-a stižu i vesti da će, ukoliko se podaci o inflaciji i radnim mestima "ne ohlade", podržati kamatne stope između 5,1 i 5,4 odsto (trenutni nivo je 4,5–4,75 odsto).
Ekonomisti očekuju da će centralna banka povećati referentnu kamatnu stopu za još 0,25 procentnih poena, što odgovara povećanju najavljenom prošlog meseca. Stopa povećanja je manja od pola poena i porasta od 0,75 poena koje je FED izvršio nekoliko puta prošle godine.