Strah od recesije uzdrmao politiku Evropske centralne banke

Jedinstvo Evropske centralne banke oko monetarne politike  počelo je da se osipa proteklih meseci u jeku sve dublje ekonomske krize kontinenta, a sve veće neslaganje biće izraženije kako se godina primiče kraju, piše "Blumberg".

Evropska banka zagovara produžavanje drastičnih mera štednje i tokom 2023. godine, zajedno sa porastom kamatnih stopa i troškova zajmova, što mnoge bankare čini nervoznim.

Mnogi eksperti zaziru od najave dodatnog skoka kamatnih stopa posle dosadašnjeg, prilično agresivnog porasta od 125 baznih poena i ukazuju na sve manji konsenzus unutar same Banke.

Veruje se da će dalje podizanje kamatnih stopa biti naloženo tek kada se utvrdi nivo na kom će troškovi pozajmljivanja imati neutralan uticaj na ekonomiju, verovatno u decembru.

Deo umerenijih bankara, poput šefova banki Francuske, Holandije ili Letonije, ukazuju da će kraj ove godine biti prekretnica u debati unutar Centralne banke Evrope, ali oni oštriji, poput Nemaca ili Slovaka zalažu se za dodatno podizanje troškova zajmova.

Šef Centralne banke Belgije, Pjer Vunš smatra da bi bilo "razumno" da ECB podigne troškove pozajmljivanja na tri procenta, ali priznaje da će to biti nedovoljno da se inflacija stavi pod kontrolu.

Njegov italijanski kolega Injacio Visko upozorio je da će 2023. biti "izuzetno teška", dok Portugalac Mario Senteno smatra da će Evropa platiti cenu ogromnoj ekonomskoj neizvesnosti.

"Mi moramo da budemo izvor stabilnosti. Ne možemo da idemo napred-nazad i menjamo svoje naše odluke“, rekao je on.

Međunarodni monterarni fond predvideo je da će razvoj evrozone tokom 2023. biti prepolovljen, a da će prvi posledice osetiti Italija i Nemačka.

Šefica Centralne banke Kristin Lagard insistira da evro zona trenutno nije u recesiji, uprkos konesenzusu ekonomista da jeste.

Uz podizanje kamatne stope, ECB će morati da razmotri i pooštravanje do sada prilično opuštenih uslova za dugoročne pozajmice i utvrdi da li je pravno moguće retroaktivno menjati uslove dogovora.

Jedan od najvećih problema je, ipak, inflacija koja je trenutno na 10 procenata – pet puta veća od predviđene. Analitičari navode da je najranije kada se može očekivati pad na dva procenta 2025.