Američke Federalne rezerve i Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) razmatraju osnivanje fonda koji bi omogućio regulatorima da podrže više depozita u bankama kojima prete problemi nakon kolapsa "Silikon veli benk" (SVB).
Regulatori se nadaju da će time umiriti štediše i obuzdati širenje panike, kažu anonimni izvori za "Blumberg" koji su upoznati sa razgovorima, a ideja Federalnih rezervi jeste da tim mehanizmom zaštiti druge ne sistemske banke finansijski nepredvidive preduzetničke i startap kompanije.
FDIC, nezavisno regulatorno telo čija je svrha održavanje stabilnosti i poverenja američke javnosti u državni bankarski sistem, a koji je preuzeo kontrolu nad sredstvima "Silikon veli benk" nakon njenog kolapsa u petak, takođe se raspitivao o finansijskoj sigurnosti manjih i srednjih banaka poput "Prve republičke banke", ukazuju izvori za "Blumberg".
Akcije "Prve republičke banke" pale su za 15 odsto u petak, što je dovelo do ukupnog pada vrednosti akcija te banke tokom nedelje do 34 odsto. Banka je u saopštenju pokušala da uveri investitore da je njena likvidnost i dalje jaka i da je njena baza korisnika veoma diverzifikovana.
Međutim, pad u vrednosti obveznica nakon kolapsa SVB iskusile su i "Vestern alajans korporejšn" iz Feniksa u Arizoni, čije su akcije dostigle najnižu vrednost od novembra 2020. godine, i "Pak vest benk korporejšn", čija je vrednost akcija pala za 38 odsto.
"Silikon veli benk" potresla je američki bankarski sektor u petak, kada je bila primorana na masovnu rasprodaju akcija u svom posedu kako bi podržala masovno povlačenje depozita svojih klijenata, koje uglavnom čine tehnološke startap kompanije.
Dramatična rasprodaja akcija američkih banaka prelila se u petak u Evropu, pošto su neke od najvećih banaka u regionu zabeležile najveći pad akcija u poslednjih devet meseci, prenosi Rojters.
Evropski bankarski indeks pao je za 4,4 odsto, što predstavlja najveći jednodnevni pad od početka juna.
Četiri najveće banke SAD izgubile 52 milijarde u vrednosti akcija
Šok kraha SVB odrazio se i na četiri najveće banke u SAD. Tako su su vrednosti akcija "Džej Pi Morgana" pale za 22 milijarde dolara, "Banke Amerike" za 16 milijardi, "Vels Farga" 10 milijardi, i "Sitigrupa" četiri milijarde.
Kolaps "Silikon veli benk" predstavlja drugi ekonomski gubitak neke američke banke u istoriji, posle kolapsa "Vošington mjutuel" iz 2008. godine.
Administracija predsednika Džozefa Bajdena pokušala je da ublaži zabrinutost zbog šire krize. Ministarka finansija Dženet Jelen objavila je saopštenje u kojem je navela da je američki bankarski sistem "i dalje otporan, a regulatori imaju efikasne alate za rešavanje ove vrste događaja".
Stefani Pomboj, američki ekonomista poznata po svojim predviđanjima kraha tržišta nekretnina ranih 2000-ih i globalnog finansijskog kolapsa 2008, upozorila je da bi haos na bankarskom i tržištu kriptovaluta mogao da predstavlja početak još jedne krize.
"Čujte, ne možete da podižete stope na rekordan način u ekonomiji koja ima rekordan dug uz maksimalne spekulacije i da ne očekujete nikakve posledice", rekla je Pomboj, budući da su analitičari imenovali agresivno dizanje kamatnih stopa Centralne banke SAD u naporima da se suzbije inflacija razlog za strmoglavi kolaps SVB i rezultujući šok.