Američka vlada je u nedelju zatvorila drugu banku nakon sloma "Silikon veli benk"(SVB), "Signačer benk". Zajedničko za obe jeste da su imale ogromne depozite klijenata koji nisu bili osigurani od strane Federalne korporacije za osiguranje depozita (FDIC), piše "Biznis insajder".
FDIC osigurava depozite u američkim bankama do 250.000 dolara kako bi sprečio juriš na banke - kada veliki broj klijenata istovremeno pokušava da povuče sredstva u strahu da banka neće moći da im vrati depozite u potpunosti i na vreme - kao i druge propuste.
Međutim, propast SVB i "Signačer benk" doveli su ovaj sistem do tačke pucanja, konstatuje "Biznis insajder".
U nedelju su Ministarstvo finansija SAD, Federalne rezerve i FDIC u zajedničkom saopštenju naveli da će svi klijenti SVB biti osigurani do ponedeljka (danas) i time pokazali da "potpuno ignorišu činjenicu da FDIC osigurava depozite samo do 250.000 dolara".
Ipak, ne treba da čudi kršenje sopstvenih pravila i promena pravila igre preko noći, jer je situacija toliko ozbiljna da mnogima "miriše" na finansijsku krizu iz 2008.
O tome govori i podatak da od 173 milijarde depozita koje je imao SVB, oko 88% nije bilo osigurano. To znači više od 150 milijardi dolara dodatnih depozita koje je FDIC iznenada odlučio da osigura.
Isto je obećano i u slučaju "Signačer benk", gde je od 89 milijardi depozita, 90 odsto bilo neosigurano, što znači dodatnih 79 odsto milijardi koje FDIC treba da nadoknadi da bi sprečio kolaps sistema.
"Osiguravajući sve depozite u SVB i ’Signačer benk’, nadležni su procenili da je rizik od lančanih reakcija na druge banke i ekonomiju veći od 'moralno problematičnog' povećanja FDIC limita", objasnio je Rič Falk-Volas, izvršni direktor kompanije za analizu podataka "Arkana".
Sigurno je da Americi ovakav postupak nije moralno problematičan, ali ekonomija, ipak, nije etika.
"Biznis insajder" je analizirao izveštaje 15 velikih američkih banaka i utvrdio da je u njima krajem 2022. bilo više od 1.000 milijardi neosiguranih depozita!
Uprkos obećanjima koje dolaze od nadležnih američkih službi i pokušajima da se spreči prelivanje krize na kompletan bankarski sektor i celokupnu ekonomiju, čini se da je kula od karata već počela da se ruši.
Glavno pitanje je, svakako, gde naći 1.000 milijardi dolara, u ekonomiji koja je i sama opterećena globalnom ekonomskom i energetskom krizom, kao i slanjem pomoći Ukrajini.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova poručila je da nije teško shvatiti za koje metode će se odlučiti u Vašingtonu i da će se Amerikanci opredeliti da prosto odštampaju više zelenih novčanica.
"Zašto čekati do večeri. Svako dete može bojicama i papirom da objasni kako će američke vlasti 'održavati stabilnost bankarskog sistema'. Štampaće još više neosiguranih dolara, što će izazvati još više problema u svetu", napisala je ona na Telegramu, komentarišući predstojeće obraćanje američkog predsednika Džozefa Bajdena na temu zaštite američkog bankarskog sistema.