Ekonomija
Hamletovska dilema FED-a: Podići kamatne stope ili ne, pitanje je sad?
Plan je bio da se kamatne stope povećaju za pola poena, ali posle kolapsa SVB-a i novog izveštaja o inflaciji, Centralna banka nije sigurna šta bi bila najpametnija odluka
Dilema Federalnih rezervi oko toga da li da, i nakon propasti banaka, nastave s podizanjem kamatnih stopa, dodatno je zakomplikovana objavljivanjem podataka o inflaciji, pa bi zvaničnici američke Centralne banke sledeće nedelje trebalo da se okupe da bi odlučili koliko bitno, u svetlu previranja u bankarskom sistemu, treba da izmene planove za monetarno pooštravanje.
Jer, kako podseća "Fajnenšel tajms", u danima pre kolapsa "Silikon veli benk" (kada su FED i drugi organi intervenisali da bi ograničili finansijsku "zarazu"), predsednik Džej Pauel izneo je ideju da bi Centralna banka mogla da razmotri povratak na povećanje kamatne stope za pola poena, pošto podaci pokazuju obnavljanje radne snage, tržišta i oporavak potrošnje.
To se desilo inače, nakon istorijske, višemesečne kampanje velikog povećanja kamatnih stopa sa namerom da se ukroti veliki pritisak na cene, koji je FED tek u februaru vratio na uobičajeniji tempo od četvrtine poena.
U to vreme, Pauel je rekao da će predstojeći podaci - uključujući izveštaj o inflaciji od utorka i najnoviji izveštaj o poslovima, koji pokazuje da su poslodavci dodali 311.000 radnih mesta u februaru - biti pažljivo ispitani pre nego što se donese odluka.
"Fajnenšel tajms" međutim navodi, da nakon objavljivanja podataka koji pokazuju porast "osnovnog" rasta potrošačkih cena od 0,5 odsto u februaru, FED mora da nastavi da iskorenjuje upornu inflaciju, istovremeno osiguravajući nesmetano funkcionisanje finansijskog sistema.
Ekonomisti, naime, kažu da je kolaps SVB-a suštinski promenio pogled na politiku, zamutivši put Centralne banke i povećavajući zabrinutost oko nivoa kamatnih stopa koje finansijski sistem može da izdrži.
Džulijan Ričers, ekonomista u "Morgan Stenliju", rekao je da je "neizvesnost eksplodirala" nakon propasti banaka i da će Fed biti "pažljiv" na sve dalje znake stresa.
Februarski izveštaj o inflaciji dodatno je zakomplikovao sliku. Tokom protekla tri meseca, "osnovni" rast potrošačkih cena porastao je po godišnjoj stopi od 5,2 odsto, što je najveća vrednost od oktobra 2022.
"Da nije onoga što se dešava na finansijskim tržištima, ovo je tip podataka koji bi verovatno motivisao povećanje stope za 50 baznih poena sledeće nedelje", rekao je Metju Luceti, glavni američki ekonomista u "Dojče banci". Iako je podatke o inflaciji on opisao kao "neumoljive", rekao je i da očekuje da će FED nastaviti sa povećanjem stope za četvrtinu poena ovog meseca i signalizirati da će stopa federalnih fondova dostići vrhunac nešto iznad 5 odsto.
Ričers je dodao da zbog rasta potrošačkih cena zvaničnici ne bi trebalo da zaustave rast stope u potpunosti, čak i u svetlu pada SVB-a.
"Čini se da svakako postoji zabrinutost u vezi sa funkcionisanjem tržišta, ali to nije nešto što će pauza u podizanju kamatnih stopa nužno olakšati", rekao je on.
Ekonomisti kažu da se FED takođe mora suočiti sa širim pitanjima o tome kako će finansijska nestabilnost koja proističe iz neuspeha SVB-a uticati na potražnju i ekonomsku aktivnost.
U razgovoru za „Fajnenšel tajms“ u petak — nakon izveštaja o zaposlenosti i kolapsa SVB — Tomas Barkin, predsednik Ričmond Fed-a, rekao je da je uglavnom fokusiran na potražnju u određivanju budućnosti kampanje pooštravanja centralne banke, dodajući da je to oblast u kojoj finansijska stabilnost „može i ne mora imati uticaja”.
