Švajcarska banka "Kredi Svis" saopštila je danas da će pokušati da ojača svoje finansije, pozajmivši 54 milijarde dolara od centralne banke nakon što su njene akcije potonule, povlačeći sa sobom druge velike evropske zajmodavce nakon propasti banaka u Sjedinjenim Državama.
"Kredi Svis" je saopštio da će iskoristiti opciju da pozajmi do 50 milijardi franaka (53,7 milijardi dolara) od centralne banke.
"Ova dodatna likvidnost bi podržala osnovnu delatnost i klijente 'Kredi Svis', jer 'Kredi Svis' preduzima neophodne korake da stvori jednostavniju i fokusiraniju banku izgrađenu na potrebama klijenata", saopštila je banka.
Podstaknute novim strahovima o zdravlju finansijskih institucija nakon nedavnog kolapsa "Silikon veli banke" i "Signačur banke", akcije "Kredi Svis" su juče izgubile više od četvrtine svoje vrednosti.
Cena akcija je pala na rekordno nizak nivo nakon što je najveći akcionar banke - Saudijska nacionalna banka - poručio da neće ulagati više u švajcarskog zajmodavca, koji je bio opterećen problemima mnogo pre nego što su američke banke propale. Kako piše Asošijejted pres, saudijska banka nastoji da izbegne propise koji počinju sa udelom iznad 10 odsto, nakon što je uložila oko 1,5 milijardi švajcarskih franaka da bi stekla udeo tik ispod tog praga.
Previranja su izazvala automatsku pauzu u trgovanju akcijama "Kredi Svis" na švajcarskom tržištu i dovela do pada akcija drugih evropskih banaka, od kojih su neki bili dvocifreni.
Švajcarska centralna banka saopštila je kasno u sredu da je spremna da reaguje, navevši da će podržati "Kredi Svis" ako bude potrebno. U saopštenju banke nije precizirano da li će podrška doći u obliku gotovine ili kredita ili druge pomoći. Regulatori su rekli da veruju da banka ima dovoljno novca da ispuni svoje obaveze.
Dan ranije, "Kredi Svis" je izvestio da su menadžeri identifikovali "materijalne slabosti" u internim kontrolama banke o finansijskom izveštavanju od kraja prošle godine. To je izazvalo nove sumnje u sposobnost banke da prebrodi oluju.
Akcije "Kredi Svis" su pale za oko 30 odsto, na oko 1,6 švajcarskih franaka (1,73 dolara), pre nego što su se vratile na gubitak od 24 odsto na 1,70 franaka (1,83 dolara) na kraju trgovanja na berzi SIKS. Najniža cena je pala za više od 85 odsto u odnosu na februar 2021.
Nakon zajedničkog saopštenja Švajcarske narodne banke i švajcarskog regulatora finansijskih tržišta, akcije su donekle popravile i na Volstritu.
Generalno, akcije evropskih banaka pale su desetak odsto na evropskim berzama, dok je situacija u SAD bila nešto bolja.
Turbulencija je nastala dan uoči sastanka Evropske centralne banke. Predsednica Kristin Lagard rekla je prošle nedelje, pre neuspeha SAD, da će banka "vrlo verovatno" povećati kamatne stope za pola procentnog poena kako bi se borila protiv inflacije.
"Kredi Svis" je "mnogo veća briga za globalnu ekonomiju" od srednjih američkih banaka koje su propale, rekao je Endru Keningam, glavni evropski ekonomista za "Kapital ekonomiks". Banka ima više podružnica van Švajcarske i bavi se trgovanjem za hedž fondove.
"'Kredi Svis' nije samo švajcarski, već i globalni problem", rekao je on, ali je dodao da su problemi banke "dobro poznati, tako da ne predstavljaju potpuni šok ni za investitore ni za kreatore politike".
Problemi "još jednom postavljaju pitanje da li je ovo početak globalne krize ili samo još jedna slučajnost", naveo je Keningem i dodao da "Kredi Svis" mnogi vide kao "najslabiju kariku među velikim evropskim bankama, ali nije jedina banka koja se bori sa slabom profitabilnošću poslednjih godina."
Evropski ministri finansija rekli su ranije ove sedmice da njihov bankarski sistem nema direktnu izloženost propasti američkih banaka.
Evropa je ojačala svoje bankarske garancije nakon globalne finansijske krize koja je usledila nakon kolapsa američke investicione banke "Liman braders" 2008. prenevši nadzor nad najvećim bankama na centralnu banku, kažu analitičari.
Matična banka "Kredi Svis" ne potpada pod nadzor EU, ali ima entitete u nekoliko evropskih zemalja koje potpadaju. "Kredi Svis", navodi AP, podleže međunarodnim pravilima koja od nje zahtevaju da održava finansijsku zaštitu od gubitaka kao jedna od 30 takozvanih globalno sistemski važnih banaka, ili G-SIB.
Švajcarska banka proteklih meseci pokušava da prevaziđe čitav niz problema koji uključuju loše investicije, manjkav menadžment i špijunski skandal u koji je bio uključen njihov ciriški rival UBS.
U godišnjem izveštaju objavljenom u utorak, "Kredit Svis" navodi da su depoziti klijenata pali za 41 odsto ili za 159,6 milijardi franaka (172,1 milijardu dolara), na kraju prošle godine u poređenju sa godinom ranije.