Drama preuzimanja "Kredi Svisa": Bankarska kriza daleko od završene

Nakon što je švajcarska UBS grupacija najavila tokom vikenda da će preuzeti posrnulu banku "Kredi Svis", tržišta su se ponadala da će time kriza u bankarskom sektoru biti rešena. Optimizam je kratko trajao budući da su akcije na evropskim berzama pale.

Evropske akcije danas su u padu, dok su deonice banke Kredi Svis opale za više od 60 odsto nakon što je švajcarska banka UBS pristala da je kupi za 3,23 milijarde dolara (oko tri milijarde evra).

Panevropski indeks STOXX 600 opao je za 0,8 odsto na otvaranju berze, nakon što je zabeležio najveći nedeljni pad ove godine u petak, prenosi Rojters.

Deonice Kredi Svis oslabile su za 62,3 odsto, nakon objave da će ih preuzeti UBS, a akcije UBS pale su za 8,8 odsto.

Investitori su uznemireni vestima da će se AT1 obveznice, sa nominalnom vrednošću od 17 milijardi dolara proceniti na nulu, što je naljutilo neke nosioce duga koji su mislili da će biti bolje zaštićeni od akcionara.

Širi evropski bankarski indeks je pao za 3,2 odsto, dosegnuvši najniži nivo u poslednja tri meseca.

UBS preuzima rivalsku banku "Kredi Svis" za tri milijarde evra

Bob Mišel iz "Džej Pi Morgana" kaže da je još rano prognozirati kako će se stvari završiti, ali veruje da će Federalne rezerve verovatno morati da smanje kamatne stope kasnije ove godine. Ed Jardeni iz "Jardeni riserča" smatra da bi bankarska previranja mogla da dovedu do recesije ako izazovu kreditnu krizu.

"Ovo je još uvek početak preuzimanja. Sigurno će usporiti rast. Sigurno će smanjiti inflatorne pritiske. Fed ne mora da podiže stope u sredu", rekao je Mišel za "Blumberg", komentarišući preuzimanje "Kredi Svisa".

On očekuje da će Fed smanjiti stope u septembru kako bi sprečio recesiju. Dogovor sa UBS-om o kupovini "Kredi Svisa" trebalo bi da smanji pritisak na akcije evropskih banaka, dodao je Mišel.

Hamletovska dilema FED-a: Podići kamatne stope ili ne, pitanje je sad?

Mohamed El-Erijan, glavni ekonomski savetnik u "Alajansu" kaže da je kupovina "Kredi Svisa" spasavanje banke.

"Ovo nije bilo najbolje rešenje, ali je izdominiralo nad druga dva, što je bila ili nacionalizacija, ili gašenje banke", rekao je El-Erijan "Blumbergu". "Nije čisto, ali od dostupnih opcija, ovo je bila najbolja koju su imali."

Jefri Gundlah, izvršni direktor "DablLajn kapitala" poručio je bankarima i investitorima da nauče da upravljaju rizikom.

"'Blumberg' izveštava da su ljudi koji su glupavo držali uloge u 'Kredi Svisu' ljuti što su izbrisani. Ozbiljno? Odrastite i pogledajte se u ogledalo. Tu je 'krivac'. Naučite kako da upravljate rizikom!", tvitovao je on.

"Članovi mog investicionog tima susreli su se prošle srede sa veoma značajnim alokatorom sredstava, koji je izvestio da su SVI njihovi menadžeri koji su bili'u nevolji' smatrali da su obveznice 'Kredi Svis' dobre, odnosno da će vratiti pare. Promašili su samo za 100 poena. Da citiram (bivšeg ministra energetike i guvernera Floride) Rika Perija: 'Ups'".

Ed Jardeni, predsednik "Jardeni riserča" smatra da trenutna bankarska kriza neće biti tako strašna kao finansijska kriza iz 2008. godine. "Međutim, mogla bi da izazove recesiju ako izazove kreditnu krizu u celoj privredi", naveo je on u belešci.

"Još uvek ne povećavamo šanse za recesiju, ali možda ćemo to morati da uradimo ako vidimo znakove da napori Fed-a da stabilizuje trenutnu bankarsku krizu ne funkcionišu", upozorio je Jardeni.

Vin Tin, globalni šef valutne strategije u "Braun braders Hariman i kompaniji" smatra da je dogovor o "Kredi Svisu" za sada "smirio nervozu", ali da pitanje američkih banaka i dalje ostaje nerešeno.

Dok Gregori Piters iz PGIM smatra da bi Fedovo povećanje kamatnih stopa (što su inače najavili) delovalo kao da ne razumeju nervozu na tržištu, Džerard Makdonel iz "22V riserča" smatra da bi odustajanje Feda u sredu moglo da "pošanje signal panike" i dovede do daljeg intenziviranja inflatornih pritisaka i veće volatilnosti tržišta obveznica.

"Ideja da Fed pauzira čak i kada prepoznaju da kasnije moraju ići dalje, ne izgleda ubedljivo. Uopšte nije jasno da bi izbegavanje povećanja stope čak pomoglo u rešavanju finansijskih problema u bankarskom sistemu", upozorava Piters.

Analitičari Šeron Zolner i Dejvid Kroj iz Bankarske grupe Australije i Novog Zelanda navode za "Blumberg" da centralne banke pokušavaju da razdvoje pitanja monetarne politike i finansijske stabilnosti, "ali to je lakše u teoriji nego u praksi".

Prethodna prekomerna stimulativna politika izaziva posledice mnogo više od inflacije i postoji rizik da se finansijski uslovi toliko zaoštre da izazovu "naglo dezinflatorno tvrdo sletanje", rekli su oni.