Očuvanje reputacije finansijskog centra koštaće obične Švajcarce - sve do jednog - po 12.500 švajcarskih franaka (13.500 dolara), piše "Blumberg".
Da bi spasila posrnulu "Kredi Svis" banku osnovanu 1856. godine i podržala njenu hitnu prodaju konkurentnoj UBS grupi, švajcarska vlada se obavezala da će staviti na raspolaganje čak 109 milijardi franaka – što je ogroman teret za zemlju od 8,7 miliona stanovnika.
Povrh toga, postoji garancija Švajcarske nacionalne banke od 100 milijardi franaka koja nije podržana vladinom garancijom, prema dogovoru objavljenom u nedelju uveče.
Kombinovana suma od 209 milijardi franaka je ekvivalentna otprilike četvrtini švajcarskog bruto domaćeg proizvoda i premašuje ukupnu evropsku potrošnju na odbranu u 2021. Cena za najveće korporativno spasavanje Švajcarske mogla bi da bude više od tri puta veća od spasavanja od 60 milijardi franaka UBS-a 2008.
Ponovno spasavanje dobro plaćenih bankara izazvalo je proteste. Oko 200 ljudi okupilo se u ponedeljak ispred sedišta "Kredi Svisa" u Cirihu, uzvikujući "jedi bogate" i gađajući jajima zgradu u srcu gradske finansijske četvrti.
"Dosta nam je ideje da, ako ste dovoljno veliki, dobijate sve", rekao je Kristof Rehštajner, partner poreske konsultantske kuće MME iz Ciriha. "Zakon se menja za vas tokom vikenda."
Povrh finansijskih garancija, švajcarska vlada se složila da promeni zakon kako bi zaobišli odobrenje akcionara, a finansijski regulator zemlje je izbrisao obveznice "Kredi Svisa" u vrednosti od oko 16 milijardi franaka kako bi povećao osnovni kapital banke.
"Rešenje koje je sada napravljeno je da, ako sve bude dobro, UBS ostvaruje ogroman profit", rekao je Rehštajner. "Oni su dobili 'Kredi Svis' budzašto, a vlada podržava gubitke."
Tokom globalne finansijske krize, UBS je dobio 6 milijardi franaka od vlade i podelio 54 milijarde franaka rizične imovine u fond koji podržava centralna banka.
Iako je vlada nametnula novu regulativu "prevelika da bi propala" za banke nakon krize 2008. godine, zakon nije uspeo da se izbori sa stalnim nizom skandala i preokretima u menadžmentu koji su na kraju uništili poverenje investitora u "Kredi Svis".
Sistemski relevantne banke morale su da se pretvore u holding kompanije. To je trebalo da omogući čist raspad i zaštiti domaće bankarske poslove sa stanovništvom. U teoriji, svi ostali delovi bi bili likvidirani da bi se sprečile opasnosti po švajcarski finansijski sistem.
Ali švajcarska vlada odlučila je da ne sprovodi zakon, već je umesto toga insistirala na spajanju. Očigledan nedostatak poverenja u sopstvena pravila mogao bi se pokazati veoma skupim za imidž jednog od vodećih svetskih finansijskih centara, smatra Manuel Aman, direktor švajcarskog Instituta za bankarstvo i finansije na Univerzitetu Sen Galen.
"Sada je obe švajcarske banke morala da spasava vlada", rekao je on. "To nije dobro."