Švajcarski regulatori bacili su nitroglicerin na globalni finansijski požar spasavanjem "Kredi Svisa" i usput počinili besramnu eksproprijaciju, piše britanski "Telegraf".
Zbrisavši obveznice "Kredi Svisa" vredne 17 milijardi dolara, regulatori su bankarsko tržište u Evropi učinili potpuno nepodobnim za investiranje. "To praktično znači da je bankarska kriza čiji smo svedoci proteklih sedmica, otvorila novo poglavlje", kaže ekonomista Ras Mould iz "Ej-Džej Bela".
Fond za kapitalne investicije "Invesko AT1", koji otkupljuje dugove banaka poput "Barkliza" ili "Kredi agrigola" pao je za 18 poena na berzi nakon što su investitori videli uslove spasavanja "Kredi Svisa". Fond se malo povratio kada je Evropska centralna banka poručila da se tako nešto neće ponoviti u evrozoni.
"Telegraf", međutim, piše da kada dogori do nokata, lakše je obrstiti strane fondove koji kupuju ove instrumente nego uništiti deoničare, u ovom slučaju Švajcarce koji mogu da utiču na politiku.
Opravdanje za prodaju "Kredi Svisa" za sedam procenata knjigovodstvene vrednosti i isparavanja njenih obveznica je da je banka bila u većem problemu nego što se pretpostavlja. Razdvojiti politiku ovoga je teško, ali sveukupna epizoda nam govori da je globalno monetarno pooštravanje već nanelo više sistemske štete, navodi list.
Čini se da su regulatori otkrili gomilu neotkrivenih gubitaka. "Kapital ekonomiks" navodi da drakonski uslovi "prisilnog braka" sa UBS-om sugerišu da "značajan deo imovine 'Kredi Svis' od 570 milijardi dolara može biti ili umanjen ili se smatra da postoji rizik da postane oštećen".
Ono što je šokantno je da bi velika i istorijska globalna banka mogla da se raspadne za nekoliko dana, čak i ako dublja trulež leži u usporenom izvlačenju depozita tokom mnogo meseci. "Kredi Svis" je imao veće rezerve kapitala od većine globalnih banaka. Ispostavilo se da je to bilo beskorisno, piše "Telegraf".
"Banka je sve do prinudne prodaje imala dovoljno kapitala. Do proteklih dana imala je i veliku likvidnost. Smanjenje likvidnosti prouzrokovano je isparavanjem poverenja sa tržišta", rekao je Klajv Horvud iz zvaničnog foruma monetarnih i finansijskih institucija.
Na isti način su munjevito devastirane četiri američke banke. "Silikon veli banka" (SVB) u Kaliforniji izgubila je 42 milijarde dolara depozita za jedan dan.
Redosled finansijskih potresa pre kraha "Liman bradersa" 2007. godine – Islandske banke, "Ber Sterns", "Nordern Rok" – u poređenju sa sadašnjim deluje gotovo kao pesma. Naša instant digitalna kultura je ubrzala mehanizme modernog upravljanja bankom, ocenjuje "Telegrafov" kolumnista Ambroj Evans-Pričard.
Preovlađujući narativ je da je SVB bila previše izložena američkom tehnološkom balonu i riziku od podizanja kamatnih stopa, i previše se oslanjala na velike neosigurane štediše. Ovo je donekle tačno, ali se takvim objašnjenjem izbegava veće pitanje.
"SVB je bila dobra banka. Radila je ono što je trebalo da radi: investirala je u hipoteke i obveznice", kaže profesor Lari Kotlikof sa Univerziteta u Bostonu.
Ništa nije bilo u redu sa kreditnim portfolijom SVB, navodi "Telegraf". Ispunjavali su svoje obaveze. Odlučili su da ostave višak depozita u obveznicama radi čuvanja. Ali je onda tehnološki balon, naduvan posle pandemije kovida, pukao a sa njim i banka jer nije bila adekvatno zaštićena od vrtoglavog monetarnog pooštravanja Federalnih rezervi SAD.
Požar u SVB-u je ugašen uz hitnu garanciju svih neosiguranih štediša banke. Ali to postavlja veće pitanje. Šta je sa ostalih osam biliona dolara neosiguranih depozita u američkom bankarskom sistemu? Da li su implicitno osigurani ili ne?
"Republička banka" je takođe bila suočena sa povlačenjem depozita i u pomoć su joj uskočile velike banke sa 30 milijardi dolara. To nije pomoglo, navodi "Telegraf" i dodaje da su cene akcija ove banke pale za dodatnih 30 odsto.
Tokom tri dana prošle nedelje, Fed je povećao hitne zajmove različitih vrsta iz skoro ničega na 318 milijardi dolara.
"Da to stavimo u kontekst, to je daleko ozbiljnija kriza likvidnosti nego na početku pandemije i nije daleko od vrhunca finansijske krize od 437,5 milijardi dolara sredinom oktobra 2008. Ovo je veoma ozbiljna kriza u bankarskom sistemu", rekao je Pol Ešvort iz "Kapital ekonomiksa".
Paralelno sa tim, Federalna banka za stambene kredite je iskoristila američki trezor za 250 milijardi dolara likvidnosti kako bi ublažila akutni stres među regionalnim bankama i bankama u zajednici.
Ova spasavanja su postala neophodna jer američki finansijski sistem ne može da izdrži tempo rasta kamatnih stopa i Fedovog kvantitativnog pooštravanja.
"Trenutna kamatna stopa je imala dramatične efekte na profitabilnost i profil rizika banaka", rekao je Martin Gruenberg iz FDIC-a.
Sve dok Džerom Pauel iz Feda misli da je njegov glavni zadatak da uguši inflaciju – što je, smatra "Telegrafov" analitičar preterano, pošto kontrakcija novca već podrazumeva da će se inflacija spustiti sa zakašnjenjem – bankarska kriza će nastaviti da eskalira i širi.
Sada smo zaglavljeni u ovom "vrlom novom svetu", navodi list. Centralne banke su prešle sa frenetičnog stvaranja novca u periodu 2020-21. do marša monetarne smrti 2023. godine, sa svim ključnim merama novčane mase koja treperi crvenim upozorenjima u Americi i Evropi.
Najbolje čemu se možemo nadati je kontrolisano tvrdo sletanje, ali za to je potreban prekidač. U najmanju ruku, Fed bi trebalo da zaustavi svoj ciklus rasta kamatnih stopa i obustavi kvantitativna pooštravanja dok se rast novca ne oporavi. Evropska centralna banka bi trebalo da prestane da se udara u grudi dok ne bude jasnije koliku je štetu već nanela.
Da li će i jedan i drugi reagovati na vreme? Verovatno ne. Centralni bankari tek treba da priznaju da je ponuda novca opasno pokvarena. Zato se pripremite za dugo vruće leto finansijskih problema dok ne shvate poruku, poručuje "Telegrafov" ekonomski komentator Ambroz Evans-Pričard.