Potres na bankarskom tržištu izaziva strah da stroža pravila neće biti dovoljna

Globalne vlasti provele su više od decenije reformišući bankarski sektor nakon finansijske krize iz 2008. godine, koju su finansirali poreski obveznici, prenosi "Politiko".

Stroža pravila primorala su banke da drže mnogo veće rezerve i mnogo više gotovine pri ruci. Nijedan zajmodavac nije trebalo da bude "prevelik da bi propao". Ali to se ipak dogodilo, sa propašću "Silikon veli benk" (SVB) i "Kredi Svis".

"Ako pogledate brojke, to je mali problem za bankarstvo. Ipak, ako pogledate posledice, to je ogromno", rekao je Tjeri Filipona, glavni ekonomista nevladine organizacije "Fajnens voč". "To pokazuje da tržište smatra da važeća pravila nisu dovoljna da se izbore sa bankarskom nestabilnošću."

Za sada se čini da haos od protekle sedmice u Evropi jenjava. Ali, panika pokazuje koliko brzo poverenje može da ispari, kao i da bi povećanje kamatnih stopa centralnih banaka moglo da dovede do gubitaka koji se brzo šire po celom finansijskom sistemu.

To je veliki problem. Tržišta su i ranije rušila vlade. Najnovija bankarska žrtva, "Kredi Svis", imao je čak i bolje rezultate nego što su to zahtevali propisi.

Poverenje pod znakom pitanja

"Tržišta su odbila da poveruju", rekao je Sebastijan Mak, saradnik za politiku evropskih finansijskih tržišta u "Žak Delor centru", sa sedištem u Berlinu.

Uprkos godinama reformi, poverenje u pravila je sada ponovo pod znakom pitanja.

"Jasno je da su američke, pa čak i švajcarske vlasti koristile javni novac kako bi spasavale banke", smatra Jonas Fernandez, španski poslanik iz redova socijalista.

Iako vlade nisu direktno ubrizgavale gotovinu, one su davale garancije, a to se kosi sa osnovnom pretpostavkom - da bi zajmodavci trebalo da propadaju na uredan način, a ne da koriste novac iz javne kase.

"Čak su i male banke postale prevelike da bi propale, što je neverovatno", rekao je Filipona iz "Fajnens voča", dodajući: "Pomalo je depresivno da se nakon 12 godina stvari vraćaju na početak."

To je klasičan primer kako slabosti u jednom delu finansijskog sistema mogu zaraziti drugi. Neuspeh SVB izazvao je paniku na tržištu i nepoverenje u zdravlje bankarskog sektora.

Taj strah se brzo proširio Evropom, uprkos uveravanjima političara da je sve u redu. Zaraza je srušila čak i 167-godišnju "Kredit Svis". U scenama koje jezivo podsećaju na 2008. godinu, konstatuje "Politiko", švajcarske vlasti su na brzinu smislile plan za preuzimanje "Kredit Svis" kako bi sprečile nove potrese.

"Video sam i druge bankarske krize. Ovo nije potpuna kriza, u kojoj vlade spasavaju banke po svaku cenu", rekao je jedan diplomata EU pod uslovom da ostane anoniman.

Sistem je krhk

Nadzorni organi EU u ponedeljak ponovo su potvrdili da se režim EU za banke koje propadaju nije promenio, u pokušaju da smire strahove investitora zbog odluke Švajcarske da prerasporedi gubitke u kolapsu "Kredi Svis".

Brisel je sada pod znatno većim pritiskom da iznese svoj plan za propale banke srednje veličine.

"Evropska komisija mora da iznese svoje predloge što je pre moguće", izjavio je Fernandez.

EU je bila na korak od razvodnjavanja globalnih bankarskih standarda, a prema Fernandezu, koji vodi pregovore o reformama za Evropski parlament, ona će morati da postane stroža sa manjim zajmodavcima i da postavi oštrije zahteve za izloženost banaka kriptovalutama.

Mek je rekao da je sada potrebno preispitati "mekši pristup EU". Reforme bi trebalo da uvedu i stroža pravila za obveznice.

"Sistem je krhk i zato treba da promenimo međunarodno dogovorene standarde", dodao je Mek.