Američke Federalne rezerve su uvođenjem takozvanog "obrnutog repo sistema" (RRP), mehanizma prodaje obveznica uz obavezu da budu ponovo otkupljene po višoj ceni tačno određenog datuma, uspele da "iscede" depozite iz finansijskog sistema i ugroze male i srednje banke, piše "Ekonomist".
Za razliku od "tradicionalnog" kraha banke - kada blagajnici isplaćuju novac svima koji ga traže dok na kraju ne ostanu bez novca i institucija se sruši, a preostali dugovi (koji za banke uključuju depozite) bivaju izbrisani, u digitalnom dobu situacija je drugačija.
Deponenti koji su bežali iz "Silikon veli banke" (SVB) nisu tražili gotovinu. Želeli su da im sredstva budu prebačena negde drugde. Niti su depoziti otpisani kada je banka propala. Umesto toga, regulatori su obećali da će isplatiti sve klijente SVB-a. Iako je propast institucije bila loša vest za akcionare, nije trebalo da smanji ukupni iznos depozita u bankarskom sistemu.
Ali, piše "Ekonomist", depoziti u američkim bankama ipak nestaju. Tokom prošle godine oni u komercijalnim bankama su potonuli za pola biliona dolara, što je pad od skoro tri odsto. To čini finansijski sistem krhkijim, jer banke moraju da se smanjuju da bi otplatile svoje depozite. Gde ide novac?
Odgovor počinje sa fondovima tržišta novca, niskorizičnim investicionim instrumentima koji stavljaju novac u kratkoročni državni i korporativni dug. Takva sredstva, koja donose tek nešto više zarade od kamate na običan bankovni račun, prošle nedelje su zabeležila priliv od 121 milijarde dolara pošto je SVB propao.
Ali novac zapravo ne teče u ove fondove, jer oni nisu u mogućnosti da uzimaju depozite. Umesto toga, gotovina koja odlazi iz banke za fond tržišta novca pripisuje se bankovnom računu fonda, sa kojeg se koristi za kupovinu komercijalnih zapisa ili kratkoročnog duga u koji fond želi da investira. Kada fond koristi gotovinu na ovaj način, ona se zatim sliva na bankovni račun bilo koje institucije koja prodaje imovinu. Prilivi u fondove tržišta novca bi stoga trebalo da premeste depozite po bankarskom sistemu, a ne da ih istisnu.
I to se nekada dešavalo.
Ipak, postoji jedan novi način na koji fondovi tržišta novca mogu da isisaju depozite iz bankarskog sistema: olakšice Federalnih rezervi, koje su uvedene 2013. Obrnuti repo sistem je bila naizgled bezazlena promena finansijskog sistema koja bi mogla, desetak godina kasnije, da ima duboko destabilizujući uticaj na banke, piše "Ekonomist".
U uobičajenoj repo transakciji banka pozajmljuje od konkurenata ili centralne banke a u zamenu deponuje kolateral. RRP funkcioniše drugačije. Banka u senci, kao što je fond tržišta novca, daje uputstva svojoj matičnoj banci da deponuje rezerve kod FED-a u zamenu za hartije od vrednosti.
Šema je imala za cilj da pomogne FED-u da se izvuče iz ultraniskih kamatnih stopa postavljanjem donjeg praga troškova zaduživanja na međubankarskom tržištu. Na kraju krajeva, zašto bi banka ili banka u senci ikada pozajmljivala svojim kolegama po nižoj stopi od Fedove?
Ali upotreba ove olakšice je porasla poslednjih godina, zahvaljujući ogromnom kvantitativnom popuštanju tokom kovida i regulatornim promenama koje su ostavile banke opterećene gotovinom. Kvantitativno popuštanje stvara depozite: kada Fed kupi obveznicu od investicionog fonda, banka mora da posreduje u transakciji. Bankovni račun fonda raste; tako i rezervni račun banke u Fedu.
Od početka popuštanja 2020. do njegovog kraja dve godine kasnije, depoziti u komercijalnim bankama porasli su za 4,5 biliona dolara, otprilike jednako rastu bilansa Feda.
Neko vreme su banke mogle da se nose sa prilivom jer je Fed ublažio pravilo poznato kao "suplementari odnos zaloga" (SLR) na početku pandemije. Ovo je zaustavilo rast bilansa komercijalnih banaka primoravši ih da prikupe više kapitala, što im je omogućilo da bezbedno iskoriste priliv depozita za povećanje posedovanja državnih obveznica i gotovine. Banke su to i učinile, kupujući 1,5 biliona dolara državnih obveznica.
Zatim je u martu 2021. FED pustio da izuzeće od SLR nestane. Banke su plivale u neželjenom novcu. Sume su smanjili tako što su smanjili svoje zaduživanje iz fondova tržišta novca, koji su umesto toga deponovali gotovinu kod Feda.
Do 2022. fondovi su imali 1,7 biliona dolara deponovanih preko noći u Fedu, u poređenju sa nekoliko milijardi godinu dana ranije.
Nakon kraha SVB, manje banke u Americi strahuju od gubitka depozita. Monetarno pooštravanje je taj scenario učinilo još verovatnijim. Korišćenje fondova tržišta novca raste zajedno sa kamatnim stopama, pošto se prinosi prilagođavaju brže od depozita u bankama. Zaista, FED je podigao stopu na prekonoćne repo transakcije sa 0,05 odsto u februaru 2022. na 4,55 odsto, što ih čini daleko privlačnijim od tekuće stope na bankarske depozite od 0,4 odsto.
Iznos sredstava na tržištu novca "parkiran" kod FED-a u okviru obrnutih repo sredstava - a samim tim i van banaka - skočio je za pola biliona dolara u istom periodu.
Dozvola za štampanje novca
Za one koji nemaju bankarsku dozvolu, ostavljanje novca u repo sistemu je bolja opklada nego ostavljanje u banci. Ne samo da je prinos veći, već nema razloga za brigu da će Fed propasti.
Fondovi tržišta novca bi u stvari mogli da postanu "uske banke": institucije koje depozite potrošača podržavaju rezervama centralne banke, a ne aktivom sa većim prinosom, ali rizičnijom. Uska banka ne može davati kredite firmama ili pisati hipoteke. Niti može propasti.
Fed je dugo bio skeptičan prema takvim institucijama, strahujući da će one potkopati banke. Zvaničnici su 2019. godine uskratili licencu TNB USA, startapu koji je želeo da stvori usku banku. Slična zabrinutost je izražena u vezi sa otvaranjem bilansa Fed-a za fondove tržišta novca. Kada je uspostavljen obrnuti repo mehanizam, Bil Dadli, tadašnji predsednik njujorškog Feda, brinuo se da bi to moglo dovesti do urušavanja finansijskog sistema.
Za sada, bankarski sistem se suočava sa sporim krvarenjem. Ali depoziti su sve ređi kako je sistem stisnut - a američke male i srednje banke mogle bi da plate cenu, upozorava "Ekonomist".