Rizici po finansijsku stabilnost su povećani, rekla je danas šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva i pozvala na kontinuiranu budnost bez obzira na akcije naprednih ekonomija koje su smirile potrese na tržištu.
Direktorka MMF-a ponovila je da će 2023. biti još jedna godina izazova, sa usporavanjem globalnog rasta na ispod 3 odsto kao posledice pandemije korona virusa, sukoba u Ukrajini i monetarnog zaoštravanja.
"Čak i ako izgledi budu bolji u 2024. godini, globalni rast će ostati znatno ispod svog istorijskog proseka od 3,8 odsto, a ukupni izgledi su i dalje slabi", rekla je ona na Kineskom razvojnom forumu, preneo je Rojters.
MMF, koji je ove godine predvideo globalni rast od 2,9 odsto, trebalo bi da objavi nove prognoze sledećeg meseca.
Georgieva je rekla da su kreatori politike u razvijenim ekonomijama odlučno odgovorili na rizike po finansijsku stabilnost nakon kolapsa banaka, ali da je i pored toga, potreban dodatni oprez.
"Dakle, nastavljamo da pažljivo pratimo razvoj događaja i procenjujemo potencijalne implikacije na globalnu ekonomsku perspektivu i globalnu finansijsku stabilnost", poručila je ona.
Dodala je da MMF posvećuje veliku pažnju najugroženijim zemljama, posebno zemljama sa niskim prihodima i visokim dugovima.
Ona je takođe upozorila da bi geo-ekonomska "rasparčanost" mogla da podeli svet na ekonomske blokove, što bi rezultiralo "većom stopom siromaštva i smanjenom bezbednošću".
Kineska ekonomija trećina globalnog rasta
Georgieva je ocenila da snažan ekonomski oporavak Kine, sa projektovanim rastom BDP-a od 5,2 odsto u 2023. godini, pruža određenu nadu za svetsku ekonomiju, pri čemu se očekuje da će Kina imati oko jedne trećine globalnog rasta 2023. godine.
MMF procenjuje da svaki procentni poen povećanja rasta BDP-a u Kini, rezultira povećanjem rasta od 0,3 procentna poena u drugim azijskim ekonomijama, objasnila je ona.
Šefica MMF-a pozvala je kreatore politike u Kini da rade na podizanju produktivnosti i ponovnom balansiranju ekonomije kroz tržišno orijentisane reforme, a sve kako bi izjednačila uslova poslovanja između privatnog sektora i državnih preduzeća.
"Takve reforme bi mogle da podignu realni BDP za čak 2,5 odsto do 2027. godine i za oko 18 odsto do 2037. godine", zaključila je Georgieva.