Posao centralnih bankara je da banke drže stabilnim i inflaciju niskom. Danas se suočavaju sa ogromnom gubitkom na oba fronta. Inflatorno čudovište je još neukroćeno, a finansijski sistem izgleda nesigurno.
Tvrdoglavo visoka inflacija navela je Federalne rezerve (FED) da prošle sedmice povećaju kamatne stope za četvrtinu procentnog poena, manje od nedelju dana nakon što je i Evropska centralna banka podigla stope.
FED je reagovao nekoliko dana nakon što su tri srednje američke banke propale, a "Kredi Svis", velika stara švajcarska banka sa više od 500 milijardi franaka (545 milijardi dolara) imovine, upala je u haos iz kog se, koliko toliko izvukla, spajanjem sa rivalom UBS. Bankari predvođeni Džejmijem Dajmonom, šefom "Džej Pi Morgan Čejsa", pokušavaju da ojačaju "Prvu republičku banku", sledeću dominu koja se koleba, piše "Ekonomist".
Problem je u tome što dva cilja centralnih bankara izgledaju sve kontradiktornije. Sve osim najvećih američkih banaka trpe posledice viših kamatnih stopa. Skuplji novac je smanjio vrednost njihovih portfelja hartija od vrednosti i učinio verovatnijim da će deponenti pobeći u velike banke ili fondove tržišta novca.
Smanjenje kamatnih stopa pomoglo bi bankama; tako i podržavanje finansijskog sistema. Ali bilo koja opcija bi dodatno stimulisala ekonomiju i pogoršala inflaciju, navodi "Ekonomist".
Nije trebalo da bude ovako. Nova pravila uvedena nakon finansijske krize 2007-2009. imala su za cilj da spreče da propast banaka ugrozi ekonomiju i finansijski sistem. To je, zauzvrat, trebalo da ostavi monetarnu politiku slobodnom da se fokusira na rast i inflaciju. Ali plan nije uspeo, primoravajući centralne banke da izvrše mučan čin balansiranja.
Dobar primer toga je krah "Kredi Svisa", navodi "Ekonomist". Regulatori bi trebalo da budu u stanju da uredno, tokom vikenda, "srede" banku koja propada prateći plan brisanja akcionara i otpisivanja konvertibilnih obveznica (ili njihovo pretvaranje u vlasnički kapital). Ali propast švajcarskog zajmodavca posejala je neizvesnost i konfuziju.
Umesto da ugase banku, švajcarski zvaničnici su vršili pritisak na UBS da je kupi, obezbeđujući velikodušne zajmove i garancije koje podržavaju poreski obveznici da bi posao uspeo, pa čak i donevši zakon koji će uslove učiniti "nepropusnim".
Iako su regulatori otpisali konvertibilne obveznice banke, akcionari su i dalje primili 3,2 milijarde dolara, što je promenilo očekivanu prednost vlasnika obveznica nad akcionarima. Jedno čitanje sitnih slova ugovora o obveznicama je da je ova inverzija bila dozvoljena.
Iako su regulatori u Britaniji i EU brzo poručili da će poštovati uobičajeni redosled kreditora, švajcarsko odstupanje od norme neizbežno je poljuljalo veru investitora, stvarajući sumnju šta bi se moglo dogoditi sa sledećim bankrotom.
Američko improvizovano spasavanje svih štediša "Silikon veli banke" i "Signačur banke" takođe može da ima korozivni efekat, navodi "Ekonomist".
Depoziti iznad gornje granice od 250.000 dolara po klijentu nisu formalno osigurani od strane savezne vlade. Ali niko nije siguran koji bi veći deponenti bili spašeni ako bi banka propala. Džerom Pauel, predsednik Feda, rekao je prošle sedmice da deponenti "treba da pretpostave" da su bezbedni. Istog dana ministarka finansija Dženet Jelen, rekla je da se proširenje osiguranja na sve deponente ne razmatra. U međuvremenu, Fed je pozajmio 165 milijardi dolara kroz svoje nove velikodušne šeme pozajmljivanja, koje štite banke od rizika držanja dugoročnih hartija od vrednosti.
Za sada deluje da će "Prva republička banka" preživeti bez veće državne intervencije. Bez obzira na to, kombinacija muka banaka i regulatorne nesigurnosti mogla bi još da naškodi ekonomiji, navodi list.
Jedan od izvora prooblema mogu biti američke male i srednje banke. Oni sa manje od 250 milijardi dolara imovine čine oko polovinu svih bankarskih sredstava i 80 odsto kredita za komercijalnu imovinu, sektor koji je bio ranjiv zbog pandemije.
Ako manje banke nastave da gube depozite ili ako treba da prikupe kapital, jer investitori ili regulatori sumnjaju u njihovu sigurnost, onda bi mogle da ograniče kredite koje daju, usporavajući privredni rast i inflaciju.
Drugi razlog za zabrinutost su kreditna tržišta. Dodatni prinosi koje plaćaju najrizičnije firme za zaduživanje su porasli i na nekim tržištima krediti izgleda da presušuju. Zabrinutost zbog strožih finansijskih uslova dovela je do toga da tržišta smanje svoje opklade na visoku inflaciju čak i ako dođe do spuštanja kamatnih stopa.
Dok procenjuju ove nesigurne ekonomske izglede, centralne banke takođe moraju da budu oprezne u vezi sa signalima koje šalju. Pošto regulišu banke, imaju poseban uvid u zdravlje finansijskog sektora.
Jedan od razloga zašto je Fed bio u pravu, jer je ove nedelje podigao stope bio je taj što bi oštar zaokret izazvao paniku da centralna banka zna nešto što tržišta ne znaju, objašnjava "Ekonomist".
Kuda sad? Osnovni cilj je da se popravi regulativa tako da centralne banke ostanu slobodne da se bore protiv inflacije. Veliki zadatak je ponovo razmotriti mere, koje obezbeđuju da se propadanje jedne banke ne preliva u drugu.
Ako je potrebno, kreatori politike moraju biti u mogućnosti da dokapitalizuju banku koja propada tako što će otpisati obveznice ili ih pretvoriti u vlasnički kapital. I trebalo bi da bude jasno da će akcije prvo biti potpuno otpisane.
U Americi je privlačnost osiguranja svih štediša u tome da oni nemaju podsticaj da beže iz manjih banaka. Ali pravi problem su slaba pravila o kapitalu za banke sa aktivom ispod 700 milijardi dolara i neadekvatno planiranje propasti banaka sa ispod 250 milijardi dolara. Ponuda univerzalnog osiguranja depozita bez rešavanja ovih problema bi podstakla preterano preuzimanje rizika. Banke bi ostale krhke, ali bi bile oslobođene svake kontrole velikih štediša.
Dok se banke ne poprave, kreatori monetarne politike nemaju drugog izbora nego da uzmu u obzir opasnosti koje predstavljaju po ekonomiju.
Fed mora pažljivo da ispita kreditno ponašanje pogođenih banaka i da ga ugradi u svoje ekonomske prognoze, kao i da pažljivo prati kreditna tržišta. Bila bi greška prekinuti borbu protiv inflacije da bismo sačuvali banke, navodi "Ekonomist".
Ali inflaciju takođe treba obarati na kontrolisan način, a ne kao rezultat haosa finansijske krize i ekonomske agonije koju bi ona donela. Centralni bankari su se već suočili sa uskim putem do uspeha. Jaruge sa obe strane postale su dublje.