Katastrofa u najavi: Nije samo SVB, banke u SAD imaju 1,7 biliona dolara "nerealizovanih gubitaka"

Istraživanje Njujorškog univerziteta pokazalo je da posle podizanja kamatnih stopa i tvrdoglave inflacije, banke u SAD imaju nerealizovane gubitke od neverovatnih 1,7 biliona (hiljada milijardi) dolara, dok je istovremeno njihov kapital oko 2,1 bilion dolara. Drugim rečima, u potencijalnom su problemu budući da Federalne rezerve ne nameravaju da odustanu od svoje politike.

Nakon brzog kolapsa "Silikon veli banke" (SVB) i "Signačur banke" ranije ovog meseca, zajedno sa krahom "Kredi Svisa" prošle nedelje, regulatori i poslovni lideri pojurili su da uvere klijente da su banke bezbedne, uz tvrdnju da je mogućnost da se ova "zaraza" proširi po celom finansijskom sistemu trenutno mala, ocenjuje "Forčen" magazin.

SVB je napravila fatalne greške koje su lako mogle da se izbegnu pravilnim upravljanjem rizicima. Ali, SVB je takođe patio od velikih nerealizovanih gubitaka koje je prouzrokovao rast kamatnih stopa do koga je došlo radi suzbijanja inflacije.

U međuvremenu, istraživanje Univerziteta u Njujorku objavljeno ovog meseca, otkrio je da "Silikon veli banka" nije jedina koja ima ove probleme.

Naime, američke banke imale su nerealizovane gubitke od 1,7 biliona dolara na kraju 2022. Istovremeno, ukupni kapital banaka iznosio je 2,1 bilion dolara.

Rastuće kamatne stope smanjile su vrednost američkih državnih obveznica i hipotekarnih hartija od vrednosti koje čine veliki deo imovine mnogih banaka.

Pored toga, od 17 biliona dolara ukupnih depozita u američkim bankama, skoro 7 biliona dolara trenutno nije osigurano, navodi se u istraživanju njujorškog univerziteta. Autori studije upozoravaju da, ako polovina ovih neosiguranih deponenata odluči da povuče svoja sredstva, to bi moglo da dovede u opasnost stotine milijardi dolara depozita.

"Ako povlačenja neosiguranih depozita izazovu čak i malu rasprodaju aktive, znatno više banaka biće u opasnosti", naveli su autori studije. "Sve u svemu, ovi proračuni sugerišu da je nedavni pad vrednosti bankarske imovine veoma značajno povećao krhkost američkog bankarskog sistema."

Dok ne nastupe, kao u slučaju SVB-a, tzv. nerealizovani gubici se ne vide u bilansima banaka zbog "računovodstvene prakse" u kojoj se imovina drži u knjigama banaka po vrednosti po kojoj je kupljena, umesto po njihovoj trenutnoj tržišnoj vrednosti - koja je sada, posle podizanja kamatnih stopa, višestruko manja.

Stiven Vajler, profesor ekonomije na Državnom univerzitetu Kolorado i direktor Instituta za regionalni ekonomski razvoj, objasnio je da će ove gubitke banke ostvariti samo ako budu prinuđene da prodaju svoja sredstva kao reakciju na masovno povlačenje sredstava klijenata.

Upravo to se dogodilo sa SVB-om, deponenti su masovno tražili novac primoravajući banku da proda svoje vlasništvo nad hipotekarnim hartijama od vrednosti uz gubitak od 2,4 milijarde dolara pre oporezivanja.

"Sve dok svi ljudi ne dolaze u isto vreme i zahtevaju da im se depoziti vrate, sve je u redu", rekao je Vajler za "Forčen" magazin.

Problem je, kako su naveli analitičari "Džej Pi Morgana", to što je jedan bilion dolara depozita povučeno iz "najugroženijih" američkih banaka nakon kolapsa SVB-a.

"Dakle, šanse da se suočite sa tim nerealizovanim gubicima rastu", upozorio je Vajler, a to bi moglo da dovede do većeg kraha banaka.