Bankarski haos u Sjedinjenim Državama neće biti ograničen samo na ovaj sektor, već će se preliti i na kreditnu aktivnost koja je bitan pokretač privrednog rasta i koja određuje kako i koliko brzo će se najveća svetska ekonomija oporaviti, upozorava predsedavajući Kvins koledža u Kembridžu i glavni savetnik "Alajans" grupe Muhamed El-Erijan u autorskom tekstu za "Blumberg"
Bankarstvo je u osnovi zasnovano na poverenju. Svaka erozija poverenja može da dovede do ishoda koji je samo nekoliko dana ranije bio nezamisliv, kao što je bio slučaj sa iznenadnim kolapsom "Silikon veli banke", ili nasilnim preuzimanjem "Kredi Svisa" ili neizvesnom sudbinom "Prve republičke banke".
Reagujući na loše vesti, američki deponenti su preraspodelili deo svojih sredstava iz manjih banaka u najveće banke za koje se smatra da su prevelike da bi propale, razne fondove, pa čak i u kripto sredstva kao što je bitkoin.
Veličina ovih tokova depozita je daleko od beznačajne. Do sada, brojevi Federalnih rezervi pokazuju da su male banke izgubile 120 milijardi dolara svojih depozita u sedmici koja je završila 15. marta. Nasuprot tome, depoziti u velikim bankama porasli su za 67 milijardi dolara.
Gubitak depozita odražava istovremeno udruživanje faktora: dugotrajne strukturne slabosti u najkrhkijim bankama; nadzorne propuste Feda; ciklus povećanja kamatnih stopa koji je počeo kasno i bio je previše spor, što je dovelo do jednog od najkoncentrisanijih nizova povećanja kamatnih stopa u istoriji; i jednostavna kalkulacija koja, u kontekstu poljuljanog poverenja, favorizuje transfere depozita čak i kada se rizik objektivno smatra malim, navodi El-Erijan.
Iako neki ne vide problem u tome, budući da je veliki deo depozita ostao u bankarskom sistemu, banke koje primaju depozite će verovatno imati različite kriterijume za davanje kredita, što će uticati na obim i distribuciju ukupnog kreditiranja.
To bi, upozorava El-Erijan, moglo da postane veliki problem za lokalne zajednice, regione i sektore koji strahuju da će im pristup kreditima biti ograničen jer će njihovi tradicionalni bankarski partneri morati da smanje svoje bilanse nakon gubitka depozita.
Iako finansijske institucije mogu da pokušaju da smire strahove refinansiranjem i garantovanjem svih depozita, malo je verovatno da će to odmah i u potpunosti preokrenuti tok depozita koji beže iz manjih banaka, čime se povećava rizik od kreditne kontrakcije koja bi mogla da podrije ukupnu ekonomsku aktivnost.
Drugim rečima, odliv depozita posle kolapsa banaka dovodi do smanjenja kreditne aktivnosti, a ona do recesije.
El-Erijan navodi da ne postoje lake ni brze mere koje bi mogle da neutrališu ovu pretnju ekonomiji koja je ionako već suočena sa inflacijom, pogrešnim ciklusom povećanja kamatnih stopa, padom lične štednje, finansijskom nestabilnošću i usporavanjem globalne ekonomije.
To takođe komplikuje dugoročna prilagođavanja potrebna za tranziciju na zelenu energiju, ponovno povezivanje lanaca snabdevanja, promenljivu globalizaciju i upravljanje dugovima.
Ono što se sada dešava je podsetnik finansijskim kompanijama, regulatorima i supervizorima da je malo verovatno da će posledice bankarskih nesreća biti obuzdane u bankarskom sektoru. To je takođe podsetnik tržištima da ne dozvole da razumljivi fokus na finansijsku zarazu supersonične brzine skrene svu pažnju sa sporije ekonomske zaraze, poručuje ekonomista.