Evropska unija ne bi trebalo da ignoriše nervozu finansijskog tržišta u vezi sa zdravljem bankarskog sektora, kaže šef evropske uprave za upravljanje bankrotima, upozoravajući da bi nedostatak poverenja mogao da raste uprkos otpornosti sektora.
Akcije banaka su pretrpele pad poslednjih nedelja, uključujući dramatičan pad cene akcija "Dojče banke" u petak nakon kolapsa "Kredi Svisa" nedelju dana ranije. To je dovelo do bojazni da bi Evropa mogla biti na pragu još jednog velikog kolapsa banaka, sličnog onom iz 2008. koji je potresao svet i kome su prethodila dužnička previranja u evrozoni.
"Ako vam kažem da su tržišta iracionalna, reći ćete mi, pa, možda ste vi ti koji niste sasvim racionalni da ne uzmete u obzir rizike koje učesnici na tržištu razmatraju", rekao je "Politiku" Dominik Labure, predsednik Jedinstvenog odbora za restruktuiranje SRB).
On je dodao da vlasti treba da sagledaju situaciju sveobuhvatnije od onoga što "učesnici na tržištu vide kao loše".
Panično praćenje tržišta delimično je vođeno zabrinutošću da bi kriza mogla da eskalira, kao pre 15 godina kada su neočekivani gubici banaka odjeknuli po čitavom sistemu i rezultirali spasavanjem poreskih obveznika.
Političari i regulatori EU su više puta pokušavali da uvere investitore da je sektor EU sada otporan - ali, kako finansijska tržišta pokazuju svoju nervozu, to je imalo ograničen uspeh.
Labure, koji je u januaru preuzeo nadležnost nad EU, rekao je da je prirodno da tržišta traže sledeću slabu kariku nakon što je UBS preuzeo "Kredi Svis".
"To je veoma legitiman stav učesnika na tržištu, ali bi trebalo da se zasniva na stvarnoj situaciji", rekao je on, tvrdeći da su banke u EU dobro kapitalizovane, imaju dovoljno gotovine i dovoljno "lepljivih" depozita – klijenata koji ne planiraju da izvlače novac.
Najveća briga
Opasnost za zvaničnike EU je u tome što ako brige o tržištu izazovu veći haos čak i najbolje kapitalizovane banke imaće problema sa masovnim povlačenjima sredstava klijenata. Tada, piše "Politiko" poverenje tržišta, ili njegov nedostatak, može da potisne sve druge brige.
"Kada nedostatak poverenja prevaziđe ostale elemente, u tom slučaju banci i njenim vlastima postaje izuzetno teško da izdrže posledice", rekao je Labure, koji je ranije bio šef francuskog organa za bankarsku superviziju.
Tu se pojavljuje i SRB. Uspostavljen nakon finansijske krize 2008. godine, odbor osigurava da banke u evrozoni budu spremne za kolaps tako da akcionari i poverioci snose gubitke u neuspehu - a ne poreski obveznici - kroz proces poznat kao "rezolucija". Ako banka padne, briselska agencija uskače i upravlja posledicama.
Odluka švajcarskih vlasti da sprovedu ishitreno spajanje "Kredi Svisa" i UBS-a i daju javne garancije za posao, postavila je pitanje da li velike banke ostaju "prevelike da bi propale" uprkos višegodišnjim reformama.
Neprovereni alati
Labure smatra da će pravila i alati EU biti u stanju da se izbore sa "svim vrstama bankarskih kriza" - bez korišćenja javnog novca. "Opremljeni smo alatima koji mogu da se pozabave neuspehom banaka, bilo da su velike ili male banke", rekao je on.
Ipak priznaje da alati za rešavanje kolapsa velike globalne banke "nisu testirani“.
"I iskreno, ko bi to želeo da testira?" rekao je. "Dakle, ako me pitate da li smo sigurni u njih, moj odgovor je da ćemo znati kad budemo imali takav slučaj. I ono što mogu da kažem je da sam siguran da možemo da koristimo komplet alata."