Ekonomija
Kredit je zao drug: Ekonomisti za RT Balkan upozoravaju da će vrednost euribora rasti
Za one koji su se zadužili kod banaka u evrima, presek koji će biti napravljen sutra, 31. marta, odrediće vrednost po kojoj će plaćati rate kredita u naredna tri meseca
Vrednost euribora, kamatne stope po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju novac, od 31. marta biće korišćena u obračunu kamatne stope za one koji imaju zajmove sa varijabilnom kamatnom stopom na tromesečnom nivou.
Kako je vrednost euribora opet skočila na više od 3 odsto, očekuje se da će kamata na kredite opet biti uvećana. Zanimljivo je da je tokom marta euribor u jednom trenutku zabeležio osetniji pad, ali će vrednost euribora 31. marta biti važna za one koji su se zadužili u bankama u evrima.
Pri uzimanju kredita, rata se formira u dva dela - na glavnicu i kamatu, a na varijabilnu kamatnu stopu utiče euribor.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić napominje da niko ne može da predvidi kretanje euribora, ali da su sve procene da može samo da raste.
"Treba biti hrabar i reći da euribor neće rasti preko 3 odsto. Moje mišljenje je da će porasti, ali to je samo očekivanje, a teško je reći da li će se to ostvariti", kaže Savić.
Iako su pojedini mediji objavili da je rast euribora preko 3 odsto bila "crna tačka" ili granica, potrebno je podsetiti da je ova kamatna stopa išla i do skoro 5,3 odsto 2008. godine.
"Nema smisla praviti analogiju sa 2008. godinom jer su sada potpuno drugačiji uzroci za ekonomsku krizu", kaže Savić u izjavi za RT Balkan.
Naš sagovornik podseća da je tokom ekonomske krize 2009. godine održan skup G20 u Londonu, a u saopštenju navedeno kako se nad svetom nadvila globalna opasnost, zbog čega su potrebne zajedničke svetske globalne mere.
"Danas u toj grupi nema Rusije, tako da nema zajedničke reakcije. Može se navesti najmanje tri grupe zemalja koje imaju potpuno suprotne politike i bore se jedna protiv druge", kaže Savić.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da je procena pokazivala da će euribor ove godine rasti, a da se pad očekuje tek krajem 2024. godine.
Dodaje da je propast banaka u Americi unela promene i u evropskom bankarskom sistemu.
"Iako bankarski zvaničnici u Evropi tvrde da su posle krize 2008. godine ojačali regulative u odnosu na Ameriku. Jasno je da nijedan zvaničnik neće reći da je situacija očajna, jer bi već sutra kamate 'podivljale'", kaže Nikolić.
U situaciji kada inflacija raste, banke mogu da se odluče za taktiku da je obuzdaju, ali bi to značilo i rast kamata. Kao primer toga koliko je bankarski sistem potrešen, Nikolić navodi disonantne izjave čelnika Evropske centralne banke, da jedni obećavaju da će po svaku cenu oboriti inflaciju na 5,3 krajem godine, a sa druge strane svesni su da to može negativno da utiče na banke.
"Zato ne možemo da predvidimo kretanje bazne kamatne stope, koja dominantno određuje euribor. Veća je verovatnoća da ćemo imati rast, što se vidi zbog rasta evra prema dolaru, pa se očekuje da će kamatne stope u evrozoni rasti više nego one u SAD", napominje Nikolić.
Da li je vreme za uzimanje kredita?
On napominje da je kretanje euribora problem u kojem ništa ne zavisi od nas, čak ni od Narodne banke Srbije, već zavisi od velikih igrača, odnosno Evropske centralne banke.
Sada je najgore vreme za donošenje odluka, smatra Savić i dodaje da o uzimanju kredita danas može da razmišlja samo onaj ko nema drugog izbora.
"Sada zaista nije vreme za kreditna zaduživanja, ni u evrima ni u dinarima", ocenjuje Savić i dodaje da onima koji uzimaju kredit bolja opcija da uzmu na kraći period.
Naš sagovornik napominje da svaka kriza prođe, pa će i ova, ali je pitanje koliko godina će biti potrebno za ekonomski oporavak.
"Kredit je zao drug", poručuje Savić, dodajući da ljudi često vrlo lako donose odluku o kreditima i to na dug vremenski period, primera radi od 25 godina, što je vreme za koje se mnoge okolnosti mogu promeniti.
Koliko je neizvesno kretanje euribora vidi se po tome što je u poslednjih 15 godina značajno oscilirao. U maju 2015. godine šestomesečni euribor iznosio je 0,061 odsto, tokom ekonomske krize 2008. godine išao do 5,3 odsto, dok je danas 3,2 odsto.
Na pitanje kakav bi savet dao pojedincima da li da kredit uzmu sada ili da pričekaju, Nikolić navodi da u toj odluci treba razmišljati o dva faktora.
"Kamatna stopa, sada izgleda visoko - oko šest odsto, ali je inflacija 8,5 odsto, što znači da bi građanin dobio kredit po realno negativnoj kamatnoj stopi. To bi bio argument za uzimanje kredita. Ipak, sa druge strane, imamo ogroman skok cena nekretnina, što je argument protiv uzimanja kredita", napominje Nikolić.
