Dizel kriza ovih dana vlada u celom svetu, tako da u SAD trenutno ima svega 106 miliona barela dizela i lož ulja. Poslednji put, piše "Blumberg", zalihe su bile tako niske sredinom oktobra 1951. godine, kada je u Beloj kući bio Hari Truman.
U poslednjih 40 godina, američke zalihe dizela nikada nisu pale ispod 85 miliona barela, čak ni na kraju grejne sezone.
Kriza je i u Evropi, a na ovom kontinentu situacija će se verovatno i pogoršati kako se bliži februar, odnosno rok za blokiranje uvoza goriva iz Rusije koja je najveći strani dobavljač dizela. Prema nekim analizama zalihe goriva u severozapadnoj Evropi mogle bi pasti rekordno nisko.
Ovako nizak nivo zaliha je alarmantan jer je dizel "radni konj" globalne privrede. Pokreće kamione i kombije, bagere, teretne vozove i brodove. Nedostatak bi značio veće troškove za sve, od transporta preko poljoprivrede do izgradnje.
Bajdenova administracija je tako pred veoma teškom dilemom. Ako se ne bude mešala u tržište, cene će verovatno, pre pada, i dalje rasti, a ako interveniše, bilo postavljanjem minimalnog nivoa zaliha ili ograničavanjem izvoza, povećanje cena će se verovatno osetiti negde drugde u svetu.
Na primer, ako se izvoz ograniči, susedi, uključujući Meksiko, Brazil i Čile, ostali bi bez dizela.
Veleprodajne cene dizela na "spot" tržištu u njujorškoj luci, porasle su ove nedelje na više od 200 dolara po barelu. Ne računajući period od tri nedelje od kraja aprila do sredine maja, to je rekord.
Zato američke rafinerije uživaju najbolju maržu za dizel ikada, a profit od pretvaranja barela sirove nafte u dizel dostiže rekordnih 86,5 dolara po barelu, što je otprilike 450 odsto više od 15,7 dolara po barelu, koliko je bio prosek u periodu od 2000. do 2020. godine.
Razloga za kolaps zaliha i skok cena ima više. Prvo, lokalna potražnja za dizelom se posle pandemije oporavila brže nego za benzinom i mlaznim gorivom. Drugo, inostrana potražnja je takođe jaka, sa američkim izvozom dizela na neuobičajeno visokom nivou. Treće, SAD imaju manji kapacitet prerade nego ranije.
Još jedan razlog je i specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini. SAD su uvozile značajne količine mazuta koje su kasnije pretvarane u dizel. Ta trgovina okončana je uvođenjem sankcija Rusiji.
U međuvremenu, rafinerije u Aziji i na Bliskom istoku povećavaju isporuke ovog vitalno značajnog industrijskog goriva, piše "Blumberg".
Izvoz iz Azije u septembru je dostigao gotovo trogodišnji maksimum od 306.000 barela dnevno, a kako ističe vodeća analitičarka za Aziju Serena Huang, evropska zavisnost od azijskih i bliskoistočnih zaliha verovatno će potrajati jer stiže i zima.
Podaci kompanije „PVM ojl global" pokazuju da je mera premije za dizel u Evropi u odnosu na Aziju, porasla na 60,50 dolara po toni. Taj "diferencijal", koji je u proseku iznosio samo 7,40 dolara po toni 2021. godine, dostigao je skoro 100 dolara u martu odmah nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajin