Ekonomija
Najveći mesečni gubitak u istoriji SAD: Banke ostale bez 400 milijardi, ali mukama nije kraj
Američke banke su u martu izgubile gotovo 400 milijardi dolara što uz smanjivanje monetarne mase predstavlja ozbiljan problem u najavi
Američke banke izgubile su gotovo 400 milijardi dolara depozita u martu, što je najveći mesečni gubitak u istoriji SAD.
Podaci pokazuju koliko je teška bankarska kriza u Americi i zašto je Vlada SAD toliko brzo reagovala kako bi pokrila gubitke klijenata banaka. Problem je, smatra konsultant Nik Gerli, što pravi problem nije rešen.
Prema njegovom mišljenju, pravi problem je što su Federalne rezerve agresivno "smanjivale" monetarnu masu programom kvantitativnog pooštravanja mera. Gerli podseća da je 2022. bila prva godina od Velike depresije kada je novčana masa toliko pala - nakon dugotrajnog perioda rasta usled štampanja novca kroz programe tzv. kvantitativnog olakšavanja.
US Banks lost nearly $400 Billion in deposits in March.❌Biggest monthly loss in deposits in US History.This data shows the gravity of the Banking Crisis. And why the Govt acted so quick to bail out depositors. Trouble is - I'm not sure they fixed the real problem. pic.twitter.com/BfrMuadvoc
— Nick Gerli (@nickgerli1) April 2, 2023
Čak i male kontrakcije novčane mase mogu da izazovu velike probleme jer je finansijski sistem naviknut na ubacivanje novca, a ne na njegovo izvlačenje. Kada se i mali deo skloni sa stola, dolazi do panike na bankarskom sistemu, objasnio je Gerli.
Problem je nastao zbog toga što je kvantitavno olakšavanje - ubacivanje novca u sistem pod niskim kamatnim stopama - izazvalo inflaciju. Suprotan program, smanjivanje novčane mase i "poskupljivanje" novca kroz povećane kamate kako bi se inflacija suzbila, izazvao je nevolju u vidu bankarske krize.
Sada se postavlja pitanje šta će se dogoditi sa kešom i drugim sredstvima koja mogu lako da se pretvore u gotovinu u narednim mesecima. Mnogi misle da je razlog čitavog haosa taj što je Fed "odštampao" 300 milijardi dolara kako bi spasao "Silikon veli banku" (SVB) i da će se sada situacija sa "zalihama keša" vratiti u normalu, a kriza biti izbegnuta.
Postoje i oni, poput Muhameda El-Erijana, predsedavajućeg Kvins koledža u Kembridžu i glavnog savetnika "Alijans" grupe, koji smatraju da će ova kriza za sobom vući "dugačak rep" i da će banke prekinuti sa davanjem pozajmica što će dovesti do kreditne krize i dodatno smanjiti monetarnu masu kojom raspolažu SAD.
Kako sagledati kreditnu krizu? Praćenjem rasta ili pada bankarskih kredita. Veliki pad znači da smo u problemu, naročito jer se kreditima stimulisala ekonomija. Drugim rečima, ako banke zaoštre izdavanje kredita, SAD sledi deflacija, depresija, bankarska kriza. Ako ih budu delili šakom i kapom, sledi inflacija i čitav niz drugih problema, .
