Sjedinjene Američke Države dominiraju svetom zahvaljujući svojoj valuti još od sporazuma u Breton Vudsu iz 1944. godine.
Njihova sposobnost da koriste dolar kao oružje, ipak, drastično je oslabila od početka rusko-ukrajinskog sukoba, piše u kolumni za "Figaro" francuski novinar Reno Žirar.
U svom obraćanju iz 1965. godine, tadašnji francuski predsednik Šarl de Gol kritikovao je "neograničene privilegije dolara". Američka valuta je u tom periodu postala rezervna valuta u svetu, pošto je između 1946. i 1971. njena vrednost bila fiksirana za zlato - 35 dolara po unci.
Zato su se nacionalne banke pri pravljenju rezervi okrenule ka dolaru, koji je bio stabilan poput zlata, ali i lakši za korišćenje. Kada bi Amerikanci uključili mašinu za štampanje novca, to je bilo kao da proizvode zlato, ukazuje autor.
De Gol je shvatio da SAD svoje velike projekte, poput Vijetnamskog rata i puta na Mesec, finansiraju preko grbače Evropljana. Zato je Francuska počevši od 1965. počela da menja svoje dolare za zlato.
Amerikanci su na to odgovorili tako što su 15. avgusta 1971, bez prethodne najave svojim saveznicima, ukinuli konvertibilnost dolara za zlato i praktično okončali bretonvudski sistem.
Počevši od 1973, godine koju je obeležio drastičan skok cene nafte na svetskom tržištu, pojavio se problem tzv. petrodolara. Velike količine novca zarađene od prodaje energenata prevashodno su ulagane u američka tržišta, jačajući privredu SAD i izazivajući frustraciju u Evropi.
"Dolar je naša valuta, ali vaš problem", upozorio je američki ministar finansija Džon Koneli 1972. godine, neposredno nakon jednostranog ukidanja konvertibilnosti dolara u zlato.
Impičment kralja dolara
Nakon što je kreiran 1999. godine, evro je uspeo da postane svetska valuta, ali nije mogao da se suprotstavi dubini i likvidnosti njujorških tržišta. Evro nije uspeo da skine dolar sa trona vodeće svetske valute za trgovinu i štednju.
Paradoksalno, iako su SAD u potpunosti odgovorne za finansijsku krizu iz 2008. godine, ona je zapravo ojačala moć dolara, ukazuje "Figaro". Američki predsednik Barak Obama predvideo je 2009. da će dolar ostati vodeća svetska valuta, ali njegov argument nije bio ekonomski, već politički: "Zato što je Amerika najstabilnija i najtransparentnija država na svetu".
Svi znaju kako funkcioniše američki finansijski sistem i FED, dok njihovi kineski ekvivalenti i dalje ostaju pod velom misterije. Dolar ostaje omiljena valuta za štednju, a investitori mu se okreću čak i kada su finansijske krize američkog porekla.
To se desilo i tokom krize iz 2008-2009. godine, kada je dolar ojačao u odnosu na evro i jen, a u njemu se danas čuva oko 59 odsto svetskih deviznih rezervi, u poređenju sa 72 odsto koliko je ta brojka iznosila 1999. godine.
Ipak, time što su svoju valutu transformisali u oružje, Amerikanci su neplanirano započeli proces "impičmenta kralja dolara".
Pretvaranje dolara u oružje
Francuska banka BNP 2014. godine bila je primorana da Sjedinjenim Američkim Državama plati 9 milijardi dolara u kaznama zato što je, u skladu sa evropskim i francuskim pravom, finansirala izvoz iz Kube, Sudana i Irana u dolarima. Sve tri države su se nalazile na listi sankcija SAD.
Pošto su plaćanja bila izvršena na računu BNP-a u Njujorku, američki pravosudni sistem je sebe proglasio nadležnim za sankcionisanje tih transakcija.
Na taj način su Amerikanci nametali svoju volju drugim zemljama, a Evropljani su zbog toga morali da se povinuju i kada je Tramp 2018. godine napustio nuklearni sporazum sa Iranom.
Sledeći korak u korišćenju dolara kao oružja dogodio se početkom 2022. godine, kada su zamrznute devizne rezerve ruske centralne banke denominovane u dolarima.
To je nateralo lidere mnogih zemalja izvan Zapada da se zapitaju: "Ako se nađem u ratu sa susedom, a Vašingtonu se to ne bude svidelo, ja bih u trenutku mogao da izgubim veliki deo svojih deviznih rezervi. Zato ću drastično smanjiti svoju trgovinu u dolarima."
To je ono što sada čini Rusija, ali i druge zemlje, poput Saudijske Arabije. Njen sledeći račun za naftu, koji će biti ostavljen Kini, biće obračunat u juanima.
Pored toga, upozorava francuski list, zemlje članice BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) planiraju da kreiraju sopstvenu valutu u kojoj bi trgovali između sebe. Kina je već uspostavila svoj sopstveni sistem plaćanja između banaka, koji nudi alternativu zapadnom SVIFT-u.
Dedolarizacija sveta se neće dogoditi preko noći, ali je očigledno reč o procesu koji se više ne može zaustaviti, zaključuje "Figaro".