Obrt u Berlinu? Federacija nemačke industrije poziva na pregovore o zamrznutom sporazumu EU i Kine
Federacija nemačke industrije (BDI) je pozvala na ponovne pregovore o zamrznutom investicionom sporazumu između EU i Kine, što je krajnje iznenađujuće imajući u vidu burne reakcije u Berlinu koje je izazvala poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Pekingu prošle godine.
Podsetimo, kada je nemački kancelar Olaf Šolc u novembru prošle godine posetio Peking, došlo je do spora među članovima vlade oko namere kineske kompanije da kupi značajan udeo u delu luke Hamburg.
Međutim, u saopštenju koje je objavio "Euraktiv", iz nemačke industrije stižu drugačije poruke.
"Svojim stavom u agresorskom ratu Rusije protiv Ukrajine, Kina je izgubila mnogo poverenja u Nemačku i Evropu", navela je u saopštenju generalni direktor BDI Tanja Gener, objavio je "Euraktiv".
Nemačka industrija očekuje od predsednice Evropske komisije Ursule Fon der Lajen i predsednika Francuske Emanuela Makrona, koji ove nedelje borave u Pekingu, "da insistiraju na pouzdanosti kineskog rukovodstva i poštovanju međunarodnih pravila", saopštilo je to industrijsko telo.
To bi uključivalo ponovno pregovaranje o značajnom trgovinskom sporazumu sa Kinom, Sveobuhvatnom sporazumu o investicijama (CAI), koji je napisan 2020. godine, ali je potom blokiran u Evropskom parlamentu nakon što je Peking sankcionisao neke od njegovih zakonodavaca.
"Mnogo je promena u Kini i ostatku sveta od tada. Pre nego što se nastavi proces ratifikacije, prvo bi bila neophodna ponovna procena sporazuma", saopštio je BDI.
Nemačka industrija je najpre pozdravila sporazum, rekla je Goner, "čak i ako je sporazum ostavio otvorene mnoge suštinske tačke kao što su reciprocitet pristupa tržištu i zaštita investicija".
Sa ovim, efektivno izgleda kao da je nemačka industrija sugerisala da će o dogovoru morati da se pregovara, bez obzira na to da li će kineske sankcije protiv Evrope biti povučene.
Saopštenje BDI je usledilo kada su Makron i fon der Lajen krenuli u zajedničku posetu Pekingu, koja bi trebalo da postane delikatan čin balansiranja između "ukidanja rizika" ekonomskih zavisnosti i otvaranja problematičnih pitanja poput Ukrajine.
Činilo se da je prošlonedeljni govor Fon der Lajen implicirao da bi EU takođe mogla u potpunosti da raskine trgovinski i investicioni sporazum sa Kinom.
"Znamo da postoje neke oblasti u kojima trgovina i investicije predstavljaju rizik za našu ekonomiju ili nacionalnu bezbednost, posebno u kontekstu kineske eksplicitne fuzije njenog vojnog i komercijalnog sektora", rekla je fon der Lajen.
"Ovo važi za određene osetljive tehnologije, robu dvostruke namene ili čak ulaganja koja dolaze sa prinudnim transferom tehnologije ili znanja", dodala je ona.
Zvaničnici EU poslednjih nedelja sve češće ističu da se pozicija Kine radikalno promenila otkako su pregovori o značajnom sporazumu počeli 2013. godine.
Od tada se evropske kompanije suočavaju sa sve većim nedostatkom pristupa tržištu i privilegovanjem kineskih nad drugim stranim kompanijama, rekli su zvaničnici.
Do preispitivanja trgovinskih veza EU sa Kinom dolazi pošto je blok postao svesniji svoje trgovinske neravnoteže sa Pekingom, kao i svoje trenutne i buduće ekonomske zavisnosti u nekoliko ključnih sektora.
Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok tada je kritikovala Šolca i podsetila ga da je došao na vlast obećavajući da će prilagoditi strategiju prema Kini.
Podsetimo, zbog odlaska Šolca u Peking prošle godine izbile su tenzije u EU, a Makron je upozorio nemačkog kancelara da rizikuje da bude izolovan.
Makron se godinama zalagao da EU postane manje zavisna od Pekinga, dok je danas promenio mišljenje i krenuo u Kinu na sastanak sa Si Đinpingom.