Kako prenosi Statista, analitičari Svetske banke, Univerziteta Harvard i Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila identifikovali su 22 zemlje koje su spašene kineskim zajmovima kada su naišle na probleme sa likvidnošću između 2000. i 2021. godine.
Zemlje koje su naročito dugo koristile ove zajmove, odnosno, koje su prebacivale isplatu pozajmica u narednu godinu su Pakistan, Mongolija, Argentina i Šri Lanka.
Mongolija se prvi put okrenula kineskoj centralnoj banci 2021. da bi svoj neisplaćeni dug onda prenela i u 2022.
Argentina i Mongolija su takođe identifikovane u izveštaju kao zemlje koje su u teškoj finansijskoj nevolji od ranih 2010-ih i koje koriste Kinu kao zajmodavca u krajnjoj instanci, uprkos tome što su uslovi zajma, navodno, nepovoljniji od pomoći sa nižim kamatama koje nude Međunarodni monetarni fond ili Federalne rezerve SAD.
Lista kineskih paketa spasa uključuje zemlje koje doživljavaju veliku inflaciju, kao što su Pakistan, Turska i Egipat.
U izveštaju se nalazi da ponovljena vraćanja kineskih zajmova obezbeđenih putem razmene likvidnosti centralne banke stavljaju čitav proces u sumnjivu sivu zonu koja ih izdvaja od sličnih praksi pozajmljivanja, kakvu, na primer, koristi američki Fed, navodi Statista.
Zajmovima Feda se često pribegava u kriznim situacijama, ali moraju biti vraćeni u roku od 12 meseci ili prijavljeni kao stvarni dug. Zajmove Feda najčešće koriste razvijene zemlje, dok se zemlje u razvoju sve više obraćaju azijskoj supersili za hitnu pomoć. Ove zemlje su stoga bile u mogućnosti da se zadrže na svap linijama tokom dužeg vremenskog perioda bez potrebe da prijave više spoljnog duga, ali uz veću cenu i uz gubitak transparentnosti međunarodnog duga, navode iz Statiste, portala koji obrađuje statističke podatke na globalnom nivou.
Iznosi pomoći koje je obezbedila Kina ostali su prilično mali tokom 2000-ih i ranih 2010-ih, pre nego što su porasli od 2015. nadalje, popevši se na ukupno 100 milijardi dolara za dve decenije.
Dva najčešća načina na koje ovi zajmovi funkcionišu su razmena likvidnosti sa kineskom centralnom bankom – gde se većina neotplaćenih sredstava od oko 40 milijardi dolara nalazila od 2021. godine – ili putem kreditnih linija kineskih državnih banaka.
Tri zemlje, Venecuela, Južni Sudan i Ekvador, primile su avans za robu koju je trebalo da isporuče Kini.