Evropske banke se sve više okreću specifičnim ugovorima sa investitorima, kao što su hedž fondovi, kako bi portfolio kredita, vredan više milijardi evra, oslobodili dela rizika i poboljšali svoju finansijsku snagu, reklo je Rojtersu nekoliko izvora.
Banke pod nadzorom Evropske centralne banke (ECB), najveće u zoni evra, prošle godine su zaključile takve poslove vredne rekordnih 174 milijarde evra (189 milijardi dolara), rekao je regulator Rojtersu.
Ove transakcije "prenosa značajnog rizika" (SRT) nisu nove, ali pošto su obično bilateralne i privatne, podaci o njima nisu javni i njihovi uslovi se strogo čuvaju.
Prebacivanjem dela rizika sa svojih kredita, banke mogu značajno da smanje kapital koji im je potreban za pokrivanje potencijalnih gubitaka, navode iz advokatske kancelarije "Klifor Čens".
Za razliku od tradicionalne sekjuritizacije, u kojoj se imovina banke premešta u poseban entitet koji zatim prodaje hartije od vrednosti investitorima, SRT su često "sintetički" i oponašaju prodaju.
Banka obično može da prenese rizike gubitaka koji su ekvivalentni oko 7 do 12 odsto kreditnog portfelja, rekla su Rojtersu dva izvora.
Privlačnost za investitora je manje promenljiva zarada nego na mnoga sredstva sa stalnim prihodima kojima se javno trguje, a u zavisnosti od kvaliteta kreditnog fonda, veće nagrade u vidu kupona za zaštitu koju pružaju banci.
"Interesovanje investitora se povećalo", rekao je Džejson Marlou, generalni direktor "Barklizovog" tima za upravljanje portfoliom korporativnih kredita.
Marlou je rekao da su banke koje su u prošlosti koristile SRT jednom u tri godine sada mogle da ih koriste "jednom ili čak više puta" godišnje kako bi oslobodile kreditne linije koje bi se mogle koristiti za dalje pozajmljivanje u okruženju sve ograničenijeg kapitala.
Da bi se smanjio rizik sa kojim bi se banka suočila ako investitor nije u mogućnosti da ispuni svoj deo trgovine, gotovinski kolateral se stavlja na pokriće potencijalnih gubitaka čiji je rizik prenet, za koji izvori na tržištu kažu da je ključan za banku da dobije kapital oslobađanje od regulatora.
Iz ECB, koja direktno nadgleda najznačajnije banke u zoni evra, rekli su Rojtersu da je najveći deo transakcija u 2022. uključivao zajmove koji su još uvek na snazi, što je promena u odnosu na 2021. kada su "kvarni" zajmovi činili više od trećine takvih trgovina.
Iako su banke već koristile takve poslove pre prošlomesečnih previranja u bankarskom sektoru, kraj dva američka zajmodavca i spasavanje "Kredi Svisa" izazvali su zabrinutost zbog uticaja ekonomskog usporavanja na kreditne portfelje.
Banke vide "poremećaj na tržištu i pažljivije ispitivanje rizika, a da bi dosledno finansirale i kapitalizirale svoje poslovanje u budućnosti, one znaju da moraju da preduzmu mere ranije nego što bi to inače bio slučaj", rekao je Robert Bredberi, šef kreditnog sektora kod "Alvareza i Marsala".