Nezvanične banke su subjekti u senci sa razgranatom mrežom međunarodnih ugovora i dogovora koji pozajmljuju na kratko na promenljivim tržištima kapitala da bi davali kredite na duge periode, ili da bi kupili nelikvidne hartije od vrednosti, ili da bi investirali u nekretnine.
Ako to klupko ugovora u senci počne da se raspliće ili propada, situacija u Irskoj (domaćinu pete najveće nezvanične bankarske industrije) ali i na celom Zapadu mogla bi žestoko da se zakomplikuje, piše britanski "Telegraf".
Nezvanične banke funkcionišu bez nadzora regulatora, ne mogu da iskoriste prozor za hitne slučajeve velikih centralnih banaka u krizi likvidnosti. Iza njih ne stoji zajmodavac poslednje instance. Niti su zaštićene od finansijskih naleta državnim osiguranjem depozita.
Ovo je, piše ekonomski urednik "Telegrafa" Ambroz Evans-Pričard, recept za katastrofu koja se sama hrani kada stvari krenu naopako.
"Kao što smo videli 2008. i 2020. godine, kriza može da se proširi kao zaraza. Rizici po finansijsku stabilnost koje predstavljaju tržište novca i otvoreni fondovi nisu dovoljno rešeni", upozorila je nedavno američka ministarka finansija Dženet Jelen.
SAD su za dlaku izbegle katastrofu na početku pandemije u martu 2020. kada su njihove banke u senci propale.
"Bila je neophodna vanredna intervencija vlade za stabilizaciju ovih problematičnih tržišta. Pojednostavljeno, šok kovida je ponovo potvrdio značaj strukturnih slabosti u nezvaničnim bankama", rekla je ona.
Njen ton se promenio, navodi Evans-Pričard. Pre pet godina, Jelen je predvidela da nikada nećemo videti još jednu finansijsku krizu "u našim životima". Kolaps "Silikon veli banke" i spasavanje "Prve republičke banke" bila je otrežnjujuća provera regulatorne oholosti.
Luis de Gvindos iz Evropske centralne banke izdao je paralelno upozorenje prošle nedelje, označivši banke u senci kao potencijalni "izvor problema za ceo finansijski sistem", iako je pazio da ne upre prstom na bilo koju zemlju evrozone.
Regulatori se suočavaju sa neželjenim posledicama sopstvenih postupaka. Strogom regulacijom banaka u proteklih 14 godina - što se na primeru "Kredi Svisa" pokazalo kao pogrešan mehanizam - oni su skoro pa ugušili kreditiranje stvorivši tako nešto što bi moglo da se pokaže kao sistemsko čudovište.
Odbor za finansijsku stabilnost sa sedištem u Bazelu kaže da je vrednost nezvaničnog bankarskog sektora porasla na 239 biliona dolara i od tradicionalnih zajmodavaca (183 biliona dolara) preuzela ulogu glavnog izvora globalnog finansiranja.
"Osnovna" komponenta banaka u senci koja regulatore drži budnima noću iznosi 67 biliona dolara. To su investicioni instrumenti i fondovi koji predstavljaju "rizik po finansijsku stabilnost" ali bez zaštitnih ograda.
Za razliku od Britanije koja je stabilizovala tržište kada je njihov nezvanični sektor "pukao", Irska - domaćin pete po veličini nezvanične bankarske industrije, sa izloženošću koja se utrostručila za deceniju i sada premašuje 900 procenata irskog BDP-a - teško da bi se izvukla.
Nezvanične banke mogu da upadnu u probleme u bilo kom broju jurisdikcija, uključujući Kajmanska ostrva ili Luksemburg, koji imaju čak i veće obaveze od Irske. Ili bi "kosturi" mogli da se pojave u nekim od egzotičnijih uglova prekograničnog tržišta, upozorava Evans-Pričard.
U SAD postoji zabrinutost zbog tržišta privatnog duga u SAD-u u vrednosti od 1,2 biliona dolara, gde igrači "obeležavaju" čitav portfelj tako što dogovaraju bilateralne trgovine jedni sa drugima kako bi precenili svaki deo transakcije.
Čini se da je Jelen najviše zabrinuta za fondove američkog tržišta novca, koji su narasli na 5 biliona dolara dok investitori izvlače novac iz banaka, bilo da bi jurili za većom zaradom ili u uverenju da su ovi fondovi sigurniji (jer ulažu uglavnom u kratkoročne državne obveznice).
Očigledni kandidat za nevolje je američka komercijalna imovina. Manje regionalne američke banke obično daju 70 posto američkih kredita za nekretnine, ali su morale da se povuku nakon što su iskrvarile oko 800 milijardi dolara depozita. Ovo preti da pogorša nevolje koje već izjedaju sredstva koja se nalaze u praznim kancelarijskim blokovima i tržnim centrima, navodi "Telegraf".
Ako Federalne rezerve i ECB nastave sa monetarnim poošrtavanjem, mogućnost da nezvanični bankarski sektor naraste i onda "eksplodira" je velika, a to će gurnuti finansijski sistem u destruktivni vrtlog, zaključuje autor.