Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto.
Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,75 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25 odsto.
Kako se navodi u saopštenju NBS, procenjeno je da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja.
Dodaje se da održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.
Izvršni odbor je naveo da su dalji pad cena u sektoru energetike, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju troškovnih pritisaka na globalnom nivou, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.
Ukupna inflacija u Srbiji je u februaru iznosila 16,1 odsto međugodišnje, što je, kako se navodi, u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje koje su uzele u obzir očekivan nastavak prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.
Prema aktuelnoj februarskoj srednjoročnoj projekciji, NBS očekuje da će se međugodišnja inflacija od narednog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni i da se sredinom 2024. godine vrati u granice cilja.
U smeru smirivanja inflatornih pritisaka trebalo bi da deluje dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora vođeno rastom cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.
Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, Narodna banka Srbije očekuje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine ostvariti realni rast u rasponu od dva do tri odsto, čemu će doprineti i oporavak sektora energetike na koji ukazuju podaci o proizvodnji i izvozu električne energije u prva dva meseca ove godine.
U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije, Narodna banka Srbije će, kako se navodi, procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. maja 2023. godine.