Posledice zapadnih sankcija Rusiji: Svetu preti glad, a STO očekuje skok cena hrane

Iako zapadne sankcije ne obuhvataju rusko žito, firme sa Starog kontinenta i iz Sjedinjenih Država odbijaju da rade s ruskim dobavljačima, istakao je prvi čovek Ruske unije izvoznika žita Eduard Zernin za "RT internešenel".

"Pored izvoznika žitarica koji ne žele da sarađuju s Rusima, tu su i bankarske institucije koje ne sprovode novčane transakcije, ali i plovila koja su prestala da uplovljavaju u ruske luke uprkos svim važećim dozvolama", precizirao je Zernin.

Budući da Ruska Federacija obezbeđuje više od 20 odsto svetskih isporuka žitarica, pokušaji "da se ruski proizvodi izbrišu ili ukinu sa globalnih tržišta" neizbežno će dovesti do svetske prehrambene krize.  

"Direktan pritisak je nemoguć, ali uz porast prikrivenih sankcija protiv pošiljki ruskog žita glad na svetskom nivou biće neizbežna", upozorio je Zerin.

Prema njegovim rečima, skrivene sankcije koje su prošle godine primenjene nad ruskim izvoznicima žitarica dovele su do povećanja cena pšenice sa 300 na 450 dolara po toni.

"Suočili smo se i još se suočavamo sa izazovima vezanim za bankarsko poslovanje", rekao je Zerin i dodao da su pak uspeli da reše skoro sve probleme u vezi s flotama, delimično i zbog povećanja tarifa za prevoz tereta.

Ruski izvoznici žitarica zbog sankcija  nisu u mogućnosti ni da rešavaju bilo kakve pravne sporove na specijalizovanim arbitražnim platformama.

Zernin je napomenuo da je Ruska unija izvoznika žitarica morala da uspostavi direktne kontakte s velikim uvoznicima poljoprivrednih proizvoda kako bi smanjila uticaj sankcija.

"Definisali smo ključna tržišta, kao što su zemlje Bliskog istoka i severne Afrike pošto su najveći svetski potrošači žitarica, uspostavili smo direktne veze s njima i razvili nove strategije za trgovinu sa svakom državom posebno", objasnio je Zerin.

Ruski izvoznici sada rade ili po domaćim propisima ili prate zakonske regulative svojih partnera i tako ostaju van globalnog zakonodavnog okvira.

Očekuje se skok cena hrane u svetu

Cene hrane su prošle godine porasle za 18 odsto na globalnom nivou, uključujući rast cene žitarica od 21 odsto, procenila je Svetska trgovinska organizacija (STO).

Prema podacima trgovinskog tela, cene đubriva su zabeležile još veći rast od 63 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

STO u svojoj prognozi o globalnoj trgovini, navodi da bi, u teoriji, viši troškovi hrane "trebalo da podstaknu veću poljoprivrednu proizvodnju, što bi rezultiralo većom dostupnošću i nižim cenama hrane u budućnosti", ali upozorava da bi isporuke skupih đubriva mogle da dovedu do smanjenja prinosa i, na kraju, do novih skokova cena hrane.

Iako su, prema proceni STO, "globalne zalihe hrane manje nesigurne nego što su se mnogi plašili" zbog situacije u Ukrajini, one "i dalje izazivaju zabrinutost".

Prema njihovim proračunima, obim svetske trgovine pšenicom, na primer, pao je za otprilike 7,5 odsto od 2021, što ostavlja "malu marginu za grešku ako velikom proizvođaču propadnu usevi ili doživi neku prirodnu katastrofu koja je povezana sa klimatskim promenama."