Ekonomija
Rojters: Kreditna kriza od koje strahuju Sjedinjene Države već dobija oblik
Oštra monetarna politika Federalnih rezervi i pooštravanje uslova kreditiranja, guraju američku privredu u recesiju, upozoravaju eksperti
Nakon godinu dana podizanja kamatnih stopa, američke Federalne rezerve (Fed) se suočavaju sa svojom prvom značajnom preprekom jer će odluke donete u stotinama banaka doprineti - ili ne - padu kreditiranja koji oblikuje ekonomiju, piše Rojters.
Podizanjem referentne kamatne stope koju banke koriste u međusobnom pozajmljivanju novca, stroža monetarna politika čini potrošačke i poslovne kredite skupljim i težim za dobijanje. U teoriji, to smanjuje tražnju za kreditno finansiranim robama i uslugama, a vremenom i inflaciju.
Računi domaćinstava i poslovnih banaka i dalje su u relativno pristojnom stanju i, za sada, služe kao tampon zona prebrzom ekonomskom padu.
Ali, navodi Rojters, ukupni bankarski krediti su zaustavljeni na cifri od oko 17,5 biliona dolara od januara. Njihov rast iz godine u godinu brzo opada, a sledeća odluka Feda o kamatnoj stopi u maju zavisiće od toga da li će kreatori politike odlučiti da je to samo monetarna politika koja ide svojim tokom ili nešto dublje.
Inflacija, merena preferiranim merilom Feda, ostaje više nego dvostruko veća od cilja američke centralne banke od dva odsto i za sada se čini da se kreatori politike slažu da je još jedno povećanje kamatne stope na njihovom sastanku 2. i 3. maja opravdano.
Ali potencijal za kreditnu krizu, koja je veća nego što se očekivalo, i dalje je povišen nakon kolapsa "Silikon veli banke" i "Signačur" banke prošlog meseca, što je izazvalo zabrinutost da će uslediti veća finansijska panika.
Čini se da je najgore izbegnuto. Hitne mere Feda i Ministarstva finansija zaštitile su štediše u obe banke, pomažući da se olakša ono što je moglo biti destabilizujuće kretanje od manjih banaka ka većim. Druge akcije Feda pomogle su da se održi poverenje u širi bankarski sistem.
Situacija je, ipak, daleko od dobre budući da je višemesečni rast kamatnih stopa već stavio manje banke pod pritisak, koje se sada takmiče za depozite koji su curili u trezorske obveznice i fondove tržišta novca koji su davali više kamate.
Odgovor – manje pozajmljivanja, stroži kreditni standardi i veće kamate na zajmove – već se uobličio, ali sada zvaničnici strahuju da se nije otišlo predaleko, zbog čega osim Fedovih statistika o nezaposlenosti i inflaciji, sada gledaju i podatke o bankarskim pozajmicama i kreditima.
Dok kreatori politike Feda procenjuju da li oštrije bankarske pozajmice mogu dozvoliti centralnoj banci da se odrekne budućih povećanja kamatnih stopa, ankete bankarskih službenika će takođe biti iskopane za tragove o raspoloženju onih koji donose odluke o kreditima. "Pokušavamo da kalibrišemo našu monetarnu politiku, a pooštravanje kreditnih uslova je mehanizam kroz koji će to utiče na širu ekonomiju", rekla je direktorka Fed Klivmenda, Loreta Mester.
Istraživanje Konferencije supervizora državnih banaka pokazalo je da je raspoloženje među bankarima na najnižem nivou od početka anketiranja 2019. Skoro svih 330 ispitanika, oko 94 odsto, reklo je da je recesija već počela.
Slabiji krediti pogađaju ekonomiju koja već usporava, a ključni sektori pokazuju stres. Mala preduzeća već prijavljuju smanjene profitne marže, pokazalo je nedavno istraživanje Banke Amerike. S obzirom da se oslanjaju na bankarske kredite, kreditne linije i kreditne kartice, pooštreni uslovi finansiranja mogu posebno teško pogoditi taj segment privrede, ključni izvor zapošljavanja.
Metju Luceti, glavni američki ekonomista "Dojče banke" nedavno je procenio da bi dodatno pooštravanje kreditnih uslova moglo da smanji američku proizvodnju i gurne je u recesiju.
"Ovi scenariji bi gurnuli uslove kreditiranja u opseg koji je jasnije povezan sa recesijom", naveo je on i dodao da bankari vide potencijal za „šire pooštravanje finansijskih uslova koje će značajno usporiti rast u vreme kada su rizici od recesije visoki."
