Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen govorila je krajem oktobra prošle godine o "ogromnom ćupu zlata" u vidu rezervi ruske centralne banke zamrznutih u zemljama G7, Evropske unije i Australiji, za koje je predložila da se otmu Moskvi i iskoriste za rekonstrukciju Ukrajine.
Međutim, pitanje je zna li iko gde se te rezerve tačno nalaze, navodi "Zidojče cajtung".
Nemački list podseća da je ubrzo nakon obraćanja šefice EK grupa od 45 evroposlanika u pismu zatražila da se tačno navede koja su sredstva ruske centralne banke zamrznuta u kojim zemljama članicama i u kojim se bankama nalaze.
Odgovor koji su dobili, piše "Zidojče cajtung", može se svesti na: "Nemamo pojma".
Prošlo je više od pet meseci otkako je Fon der Lajenova govorila o ruskom "ćupu zlata", a evroposlanici nisu mnogo bliži odgovoru, izuzev prethodnim procenama da se oko dve trećine od otprilike 300 milijardi evra zamrznutih rezervi nalazi u EU.
"Ako je 300 milijardi evra zaista zamrznuto, onda bi trebalo da se može tačno reći o kakvoj imovini je reč i gde se ona nalazi", rekao je bivši ministar spoljnih poslova Estonije i jedan od potpisnika pisma Urmas Pet za nemački list.
"Zidojče cajtung" podseća da je do sada samo Francuska izašla u javnost sa preciznom cifrom od 22 milijarde evra u zamrznutim sredstvima ruske centralne banke, i ukazuje da priroda sankcija predstavlja deo problema za neke članice EU.
Citirajući objašnjenje Nemačke savezne banke, list navodi da se ruska centralna banka ne nalazi na spisku sankcija, te da njena sredstva nisu zamrznuta, već da je na snazi "samo" zabrana transakcija.
Za razliku od slučaja kada bi ruske rezerve istinski bile "zamrznute", zabrana transakcija ne obavezuje članice EU da izveste nadležne organe gde se sredstva tačno nalaze.
Sa druge strane, mnoge članice ne žele da se upuste u tekuću raspravu o konfiskovanju ruskih sredstava, za šta je EU osnovala posebnu radnu grupu u februaru, bilo zbog postojećih veza sa Moskvom, bilo zbog straha da će im Moskva dodatno ograničiti pristup ruskim energentima, navodi "Zidojče cajtung".
Iako se stručnjaci slažu da EU nema pravno pokriće za zaplenu ruske imovine, Kanada je već učinila napore u ovom pravcu, kada je krajem decembra najavljeno da će Otava zapleniti kompaniju sankcionisanog ruskog oligarha Romana Abramoviča u vrednosti od 26 milijardi dolara.
Međutim, sve i da ovaj trend uzme maha u EU i ostalim zapadnim zemljama, i dalje se ne može predvideti kako bi sudovi reagovali u slučaju da Moskva, odnosno ruski oligarsi na zaplenu sredstava odgovore krivičnim tužbama.