MMF predvideo pad kamatnih stopa, centralne banke se nadaju da je omanuo

Međunarodni monetarni fond izazvao je zabrinutost dugoročnim prognozama u aprilskom izveštaju o svetskoj ekonomiji, u kome se predviđa da će se kamatne stope vratiti blizu nule kada se trenutni "napad" globalne inflacije smiri. 

A, ako se to ispostavi kao tačno i centralne banke budu morale da ponište nedavna povećanja stope, to će, kako predviđa "Blumberg" uništiti sve što je ostalo od njihovog kredibiliteta.

MMF, naime, procenjuje da će većina ekonomija biti u anemičnom rastu, što će smanjiti cene i onda nakon tri godine pada, a zatim rastućih troškova pozajmljivanja, ekonomija će se opet naći tamo gde je bila- suočena sa opadanjem bruto domaćeg proizvoda.

A ovo gledište Međunarodnog monetarnog fonda u suprotnosti je sa trenutnim agresivnim stavom kreatora politike, koji tvrde da se inflacija mora po svaku cenu pobediti sve višim kamatnim stopama, a rast prepustiti sam sebi. 

Tako da, ako centralne banke budu naterane da preokrenu kurs i smanje stope tako brzo nakon pooštravanja politike, to će dovesti u pitanje njihovu sposobnost da ispune svoj zadatak.

Važno je, međutim, napraviti razliku između kratkoročnih ekonomskih procena, koje je često mnogo teže ispraviti od dugoročnih trendova. MMF zato dopušta alternativne scenarije, posebno u pogledu toga da li nivoi javnog duga rastu ili opadaju, a i ne slažu se svi sa njegovim zaključcima. 

Ali, centralna pretpostavka MMF-a je da se nakon globalne finansijske krize vraćamo na status kvo.

Izveštaj se odnosi na prirodnu kamatnu stopu, konceptualni cilj gde zvanični referentni troškovi zaduživanja nisu ni preniski da bi izazvali neopravdanu inflaciju, niti dovoljno visoki da uguše ekonomski rast. 

"To je ova holistička tačka ravnoteže koju traže armije ekonomista centralnih banaka, a da uopšte ne znaju da li su stigli do nje. Imajte na umu da MMF očekuje da će i rastuće privrede Indije i Kine trpeti sve više sličnih depresivnih efekata kao i zrelije i razvijene ekonomije, a to će takođe zahtevati nižu prirodnu kamatnu stopu tokom vremena", primećuje "Blumberg", za koji je "logično a pomalo depresivno" to što ispada da se suštinski malo šta promenilo nakon gašenja, a zatim ponovnog pokretanja globalne ekonomije.

Usporavanje rasta produktivnosti, starenje stanovništva, deglobalizacija, prelazak na zelenije ekonomije i povećanje  duga država potrebni da bi se olakšala ta promena, bili su svi potencijalni faktori za smanjenje prirodnih kamatnih stopa tokom vremena. 

"Centralni bankari su trenutno zaglavljeni u tome što moraju opravdati svoj stav da je i dalje potrebna agresivnija akcija, kada bi nam, bez obzira na to, mogla doći sporija inflacija i slabiji rast. Postojala je ogromna količina samoopravdavanja centralnih banaka o tome kako ni pandemija ni ogroman skok cena energije nisu bili pod njihovom kontrolom; stoga se nikakva stvarna krivica ne može pripisati njihovoj kolektivnoj nesposobnosti da predvide ili zatim smanje porast cena", ističe "Blumberg".

Centralne banke, kako dodaje ovaj portal, obično imaju dvostruki mandat: kontrola inflacije i održavanje finansijske stabilnosti. A ovo drugo je jednako važno kao i smirivanje potrošačkih cena.

"Brzim koordinisanim monetarnim i fiskalnim stimulansima vešto je izbegnut razorni pad usled ponovljenih zatvaranja, samo da bi kreatori politike zaspali za volanom usred beskrajne inflacije. Priličan deo toga bi se mogao izbeći da centralne banke nisu bile predugo fiksirane negativnim kamatnim stopama i tekućim kvantitativnim popuštanjem", konstatovao je "Blumberg".

Ovaj portal zato savetuje kreatore finansijske politike da bi možda sada bilo pametno razmisliti o pauzi, "makar samo da bi se pratili zaostali efekti jednogodišnjeg ciklusa pooštravanja finansijskih uslova na svakom sastanku".