Izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona koje su usledile nakon razgovora sa predsednikom Kine Si Đinpingom izazvale su "diplomatski zemljotres", piše nemački "Velt", konstatujući da promenjena retorika francuskog lidera može da posluži kao "početak kraja hegemonije dolara".
Makron je, podsetimo, za razliku od onoga što se očekivalo, a to je demonstracija evropskog jedinstva, posebno uzimajući u obzir da je u Kini boravio zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, istupio sa izjavama kojima je izazvao popriličnu zbrku na svetskoj političkoj sceni. Poručio je sasvim neočekivano da Evropa ne bi trebalo da zauzima stranu u konfliktu SAD-a i Kine i dodao da evropski kontinent ne treba da bude američki vazal. Ujedno je kritikovao to što se američki dolar danas smatra za glavnu rezervnu valutu u svetu, objasnivši da su zbog straha od sankcija preduzeća Evropske unije primorana da odbiju saradnju sa državama van Unije.
Tržište odgovorilo na Makronove izjave
Devizno tržište reagovalo je u skladu sa izjavama francuskog predsednika. Dolar je pao u odnosu na mnoge valute, a evro je porastao za dva centa prema američkoj valuti, dostignuvši tako rekord za poslednjih godinu dana.
"Ovo bi mogao biti početak kraja hegemonije dolara", zaključuje "Velt". Ako bi se dolara "odrekli" ne samo Rusija i Kina koje, podsetimo, sa drugim članicama BRIKS-a već rade na kreiranju nove valute, već i zemlje Evrope, svetsko devizno tržište moglo bi da se nađe na granici 'epohalnih promena'.
Ipak, eksperti sumnjaju da će bilo koja druga valuta uspeti da u potpunosti potisne dolar. Najverovatnije će, kako predviđaju, doći do polarizacije deviznog tržišta, dok će u isto vreme zlato imati sve bitniju ulogu.
Stručnjaci se slažu i da bi Sjedinjene Američke Države same sebi mogle da stvore još veće probleme ukoliko budu nastavile da koriste svoju valutu kao finansijsko oružje. Upravo nešto slično desilo se nakon februarskih dešavanja prošle godine, kada je Vašington zamrznuo 300 milijardi dolara ruskih rezervi u zlatu i devizama. Kao rezultat toga, mnoge zemlje su smanjile svoja ulaganja u dolarima, piše nemački list.
"Velt" podseća i da su, prema poslednjim podacima Međunarodnog monetarnog fonda za 2022. godinu, svetske centralne banke krajem prošle godine držale samo 58,4 odsto deviznih rezervi u dolarima, što je najmanji procenat od 1995. godine.
Vašington je, s druge strane, "nakupio" popriličan državni dug koji iznosi oko 31,5 biliona dolara. SAD se, takođe, suočavaju sa velikim trgovinskim deficitom, uzimajući u obzir da ta država znatno više uvozi nego što izvozi.
Ipak, list ocenjuje da najveći broj valuta ipak, za sada, nije uspeo da iskoristi situaciju onoliko dobro koliko bi to možda bilo moguće. Kao primer navodi se da je evro porastao poprilično malo prema dolaru, dok udeo svetskih deviznih rezervi u juanu iznosi 3 odsto.
Ovo je, kako se objašnjava, posledica toga što Peking svoju valutu čvrsto drži pod kontrolom što "još uvek plaši mnoge".