2008. nije bila dovoljna? Nemački ministar finansija lobira za "toksični otpad finansijskih tržišta"

U bankarstvu su sekjuritizacije (zamena bankarskih kredita puštanjem u promet hartija od vrednosti) podjednako poznate koliko i ozloglašene. Odigrale su ključnu ulogu u finansijskoj krizi 2007. i 2008. godine. Princip koji stoji iza toga: Banke mogu da grupišu svoja potraživanja, koja dodeljuju za kuće ili automobile, na primer, i da ih preprodaju u obliku hartija od vrednosti na tržištu kapitala. Kao rezultat toga, obaveze nestaju iz sopstvenog bilansa stanja i banka mora da deponuje manje kapitala.

Sekjuritizacija loših američkih hipotekarnih kredita dovela je finansijski svet na ivicu kolapsa pre 15 godina.

Iako sekjuritizacije od tada imaju loš imidž, nemački savezni ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) vodi kampanju da se pravila za takve finansijske instrumente ponovo ublaže, piše "Špigl".

Zajedno sa svojim francuskim kolegom Brunom Le Merom, napisao je pismo Komisiji EU u januaru 2023. i pozvao na "sveobuhvatnu reviziju" pravila EU za sekjuritizaciju. Zato što su postojeća "konzervativna" i "previše složena" i moraju "ponovno da se kalibrišu".

Nakon finansijske krize, EU je pooštrila propise za sekjuritizaciju - i time ih učinila manje atraktivnim za banke. Sada Linder očigledno želi ponovo da olabavi uzde.

Kritičari poput građanskog pokreta "Finanzvende" optužuju ga da je dopustio da ga upregne bankarski lobi. Ovaj utisak nastaje ako pored pisma Evropskoj komisiji stavite pismo od 4. maja 2022. godine. Dolazi iz Udruženja banaka, koje zastupa interese privatnih nemačkih banaka.

Ono što je izvanredno u vezi sa dva dokumenta koja "Špigl" poseduje jeste koliko su formulacije slične. Gotovo da izgleda kao da je pismo lobista poslužilo kao šablon. Ovu optužbu iznosi "Finanzvende", koji je oba dokumenta dobio od Ministarstva finansija uz pomoć Zakona o slobodi informisanja.

"Kristijan Lindner svoj zadatak očigledno vidi prvenstveno u tome da bude glasnogovornik velikih nemačkih banaka u Briselu", kritikuje Gerhard Šik, iz "Finanzvendea", inače član odbora za finansijsku tranziciju.

Između ostalog, lobisti pišu: "Moramo da promovišemo evropsko tržište sekjuritizacije tako što ćemo ponovo kalibrirati preterano konzervativan i generalno preterano složen regulatorni okvir."

Ključne reči "kompleksno, konzervativno i ponovo kalibrisati" nalaze se doslovno u Lindnerovom pismu Komisiji, navodi list.

Pored semantičkih paralela, argumenti liberala su slični i argumentima udruženja banaka. Ministarstvo ponavlja pozitivan narativ banaka o sekjuritizaciji: one bi trebalo da omoguće dalje kredite i pokrenu privatne investicije u privredi. Bankarski lobi takođe poziva na deregulaciju kako bi se dalje promovisale zelene obveznice. Tržište sekjuritizacije, prema mišljenju i bankarskog lobija i ministarstva, toliko se slabo razvilo jer je previše regulisano.

"Neravnoteže u regulatornom okviru dovele su do nerazvijenosti tržišta sekjuritizacije EU", navodi se u Lindnerovom pismu Komisiji EU.

Za bankarskog stručnjaka i bivšeg člana Zelene stranke Šika, neshvatljivo je, pored očigledne blizine bankarskog lobija, zašto je Savezno ministarstvo finansija posvećeno ovom instrumentu finansijskog tržišta svega.

"Ovo je posebno problematično kada su u pitanju proizvodi kao što su sekjuritizacije, koje su nas već dovele u tešku finansijsku krizu", rekao je on za "Špigl".

Uoči finansijske krize 2008/09, rizici mnogih američkih zajmova za nekretnine bili su prikriveni takvim novim pakovanjem i distribuirani kroz finansijski sistem. Učestvovale su i nemačke državne banke.

"Kada je balon na američkom tržištu nekretnina pukao, investicije koje su reklamirane kao sigurne postale su bezvredne i povukle sa sobom bilanse banaka", kaže Šik.

Nakon izbijanja finansijske i ekonomske krize, sekjuritizacije su smatrane "toksičnim otpadom sa finansijskih tržišta".

Finansijski sektor sada pokušava da ovaj proizvod ponovo učini "društveno prihvatljivim", kaže Šik. Podseća na nastup generalnog direktora "Dojče banke" Kristijana Šiva na Evropskom bankarskom kongresu u Frankfurtu na Majni.

"Zastarelu i restriktivnu evropsku regulativu" trebalo je ublažiti, objasnio je tada direktor banke, koji je i predsednik Udruženja banaka. Čini se da je Lindner na istoj strani. On je za "Borsen-Cajtung" početkom ove godine rekao: "Ravnoteža između transparentnosti i stabilnosti s jedne strane i jačanja finansijskih opcija za banke s druge strane može se ažurirati."

Iz ministarstva demantuju da se radi na liberalizaciji sekjuritizacije ali, piše "Špigl", Lindner je već sumnjivo blizak bankarskoj industriji po drugom pitanju. Prema istraživanju "Špigla", radi se o njegovoj vezi sa BBBankom, za koju je kao tadašnji šef FDP-a imao markentiške nastupe.