Berlin, ranije jedan od najglasnijih protivnika ograničenja cena energenata, napokon je na Samitu EU lidera u Briselu popustio pod pritiskom i dao podršku Evropskoj komisiji da osmisli predloge kako će se visina cene gasa držati pod kontrolom, piše "Politiko".
Rusija je već najavila da će obustaviti isporuke gasa i nafte svim državama koje pokušaju da sprovedu ovakve mere. Analitičari upozoravaju da će manjak ovih energenata na tržištu, koji bi nastupio zbog ruskog povlačenja, izazvati dalji rast cena umesto njihovog obaranja.
Deo razloga za ranije oklevanje Nemačke da prihvati ovakve mere bio je strah da će gas završiti kod zemalja koje nude više novca, i da će to potkopati napore EU da poveća snabdevanje dok Rusija ionako sve više smanjuje izvoz u taj blok zemalja.
Lideri EU su se, piše "Fajnenšnel tajms", složili da rade na tome da se "odmah ograniče epizode previsokih cena gasa", a takav kompromis olakšanje je za većinu članica,uključujući Italiju, Francusku, Španiju i Belgiju, koje već dugo zahtevaju uspostavljanje gornje granice cena gasa kao kamen temeljac napora da se ublaže muke zbog rastuće cene energije nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Nemački kancelar Olaf Šolc, piše "Politiko", najavio je da će sledećeg meseca možda biti potreban i hitan samit lidera EU, a Nemačka i ostale države imale bi pravo veta na konačni predlog.
Drugi važan predlog, šema za ograničavanje cene gasa u proizvodnji energije, nazvan "iberijski mehanizam" takođe bi trebalo da se unapredi. Ali tek nakon što se u odluku uključi i "analiza troškova i dobiti".
Poslednja molba Dragog
Odlazeći italijanski lider Mario Dragi zamolio je svoje kolege premijere da osnuju zajednički fond za pomoć u snižavanju cena energije.
Šolc je rekao da će EU ispitati „šta je moguće“ i nije isključio ni mogućnost da ovaj blok zemalja osnuje instrument sličan programu preko koga su zemlje uzimale zajmove i za vreme kovida.
„Fokus je, naravno, na loncima koje već imamo“- rekao je Šolc naglašavajući da bi zemlje trebalo najpre da se okrenu fondovima koji već postoje.
Holandski premijer Mark Rute naveo je da dodatna sredstva neće biti potrebna, jer kako insistira, u kasi EU već ima dovoljno.
Francusko-nemačka mrzovolja
Uporne podele oko energetskih rešenja nisu bile jedini slučajevi nesloge tokom jučerašnjeg dana u Briselu, jer, kako piše "Politiko", tenzije između Pariza i Berlina bile su gotovo opipljive.
Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron već nekoliko nedelja javno se sukobljavaju oko pitanja kao što je predložena izgradnja naftovoda "MidKet" koji povezuje Pirinejsko poluostrvo sa severnom Evropom.
Ove nedelje tenzije su proključale kada su lideri odlučili da odlože francusko-nemački sastanak koji je već mnogo ranije zakazan za sledeću nedelju u Fontenblou.
Formalni razlog su bili problemi sa rasporedom, ali zvaničnici su potvrdili da su do odlaga dovela neslaganja oko pitanja odbrane i energije.
Po dolasku na samit, Makron je upozorio Nemačku da se ne protivi "veoma velikom jedinstvu" oko uvođenja ograničenja cene gasa, jer kako je rekao, nije dobro da se Nemačka izoluje.
Ali izgleda ipak da je jedan izvor trenja nestao. Lideri Francuske, Španije i Portugala otkrili su na samitu dogovor o izgradnji podmorskog "koridora zelene energije" za transport zelenog vodonika od Barselone do Madrida. Ovaj novi cevovod bi zamenio predlog "Midkat" gasovoda kome se Francuska protivila.