Zvaničnik ECB: Kamatne stope će rasti dokle god rastu plate

Nekoliko članova saveta ECB-a očekuje još jedno povećanje kamatnih stopa 4. maja, ali većina čeka podatke o bankarskim pozajmicama i inflaciji pre nego što odluči

Šef belgijske centralne banke Pjer Vunš upozorio je da investitori potcenjuju eventualni rast troškova zaduživanja u evrozoni, poručivši da će pristati da zaustave divljanje kamatnih stopa tek kada stane rast plata.

Vunš, koji je član upravnog saveta Evropske centralne banke za određivanje kamatnih stopa, kaže za "Fajnenšel tajms" da ECB čeka da se uspori rast zarada i da padne osnovna inflacija, kako bi mogla da napravi pauzu sa podizanjem referentnih kamatnih stopa.

Njegov fokus na rast plata sada podiže lestvicu uslova koji moraju biti ispunjeni pre nego što ECB prestane da povećava stope. Centralna banka je inače već podigla svoju depozitnu stopu neviđenim tempom sa minus 0,5 odsto prošlog jula na 3 procenta u martu.

"Ne bih se iznenadio da u nekom trenutku moramo da idemo na 4 odsto. Troškovi zaduživanja bi mogli da porastu više nego što su očekivali investitori, koji se nadaju povećanju depozitne stope ECB oko 3,75 procenata", rekao je Vunš.

Investitori očekuju da će ECB nastaviti da povećava stope i više od Federalnih rezervi SAD i Banke Engleske, za koje se očekuje da će sledećeg meseca povećati referentne stope za četvrtinu procentnog poena.

Nekoliko članova saveta ECB-a je reklo da očekuju još jedno povećanje kamatnih stopa na njegovom sledećem sastanku 4. maja, ali većina čeka podatke o bankarskim kreditima i inflaciji pre nego što odluči da li da uspori podizanje referentne kamate za četvrtinu poena. 

Neki članovi saveta su izrazili zabrinutost da će previranja u bankarskom sektoru, nakon kolapsa "Banke Silicijumske doline" i prisilnog spasavanja "Kredi Svis", dovesti do prestanka kreditiranja i smanjenja potrebe za dodatnim povećanjem kamatnih stopa.

Međutim, Vunš je rekao da su mu rukovodioci belgijskih banaka sa kojima je razgovarao prošle nedelje rekli da ne planiraju da smanje ponudu kredita kao odgovor na potrese u bankarskom sektoru.

Vunš je inače radio u belgijskoj centralnoj banci osam godina pre nego što je preuzeo dužnost 2019. i postao jedan od najoštrijenijih članova saveta ECB, koji se često zalagao za veće kamatne stope.

Troškovi rada po satu u zoni jedinstvene valute u 20 zemalja porasli su za rekordnih 5,7 odsto u četvrtom kvartalu u odnosu na godinu dana ranije, premašivši tempo rasta plata u SAD. U Belgiji, jednoj od retkih evropskih zemalja koja još formalno povezuje plate sa inflacijom putem klauzula o indeksaciji, mnogim radnicima je na početku godine omogućeno povećanje plata za 10 odsto. 

Vunš je rekao da već postoje jasni znaci "drugog efekta" u bloku, pošto radnici zahtevaju veće plate kako bi nadoknadili sve veće troškove života i objasnio je da to dodatno gura cene.

"Ja nisam fetišista. Neću da povećavam stope čak ni u recesiji samo zato što imamo inflaciju od 2,3 odsto ili 2,1 odsto u dvogodišnjoj prognozi, ali još ne vidim da brojke o inflaciji idu u pravom smeru", poručio je Vunš.

"Biće sve teže da se postigne jedinstveni stav"

ECB je prošlog meseca postavila nove smernice za svoje buduće političke odluke koje se sastoji iz tri segmenta. Naveli su da će o budućim promenama stopa odlučivati na osnovu prognoze inflacije, promenama u osnovnim pritiscima na cene i stepenu uticaja njene politike. Vunš je rekao da je rast plata ključan zbog uticaja na prognozu inflacije.

"Ako vidimo da sporazumi o platama ostanu na oko 5 odsto rasta duže nego što je to predviđeno, inflacija se neće vratiti na 2 odsto na strukturnoj osnovi", ukazao je Vunš.

On je pozvao vlade da počnu da smanjuju svoje budžetske deficite, čak i pre nego što povuku široko rasprostranjene subvencije za energiju i gorivo.

"Koketiramo sa slabim oblikom fiskalne dominacije. Osnovni uslov je da možemo da rastemo, ali postoje rizici da će se nešto desiti, politička kriza u zemlji, a u tom slučaju ćemo biti suočeni sa fiskalnim kompromisima", rekao je Vunš.

Predsednica ECB Kristin Lagard uspela je da ubedi većinu od 26 članova saveta — uključujući 20 šefova svake nacionalne centralne banke — da podrže pažljivo konstruisane kompromise o promenama stopa, ali Vunš ukazuje da će, kako se ECB približava vršnoj stopi, biti sve teže da se zadrži jedinstveni stav po tom pitanju.