Predsednik SAD Džozef Bajden obećao je da će njegov Zakon o smanjenju inflacije dovesti do ponovne industrijalizacije SAD i otvaranja novih radnih mesta, ali ekonomisti i investitori, od "Benk of Amerika" do Larija Finka iz "BlekRoka", smatraju da novi propis neće dovesti do smanjenja inflacije, piše "Fajnenšl tajms".
Obim federalnih davanja već je izazvao bum investicija, ali sada izaziva strahove da će borba za radnike izazvati još jedan talas inflacije.
Novim propisom odobrene su subvencije od 369 milijardi dolara za podsticanje proizvodnje zelene energije, dok Zakon o čipovima i nauci, nudi još oko 50 milijardi dolara podsticaja za proizvodnju poluprovodnika.
Stručnjaci ukazuju da će novi projekti povećati potražnju za radnicima, a Geri Hufbauer, viši saradnik na Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju napominje da bi ograničeno tržište rada i deficit radne snage mogli uticati da se troškovi radova na projektima povećaju za 10 odsto.
"Ulažemo mnogo novca da ove firme dođu i da se šire u SAD, a za to nema radnika, jer nije to kao da možete povući radnike iz Mekdonaldsa", rekao je Hufbauer.
Stručne organizacije procenjuju da će Americi biti potrebno dodatnih 546.000 građevinskih radnika pored uobičajenog tempa zapošljavanja kako bi zadovoljili povećanu potražnju zbog finansiranja novih projekata. I konsultanti u "MakKinsi" upozoravaju da će razvoj u oblasti poluprovodnika pogoršati postojeći nedostatak inženjera i tehničara. Kompanijama u različitim industrijama, kako navode, biće potrebno dodatnih 300.000 inženjera i 90.000 tehničara do 2030. godine.
"Podržavamo visoko plaćene poslove, ali tada ili kupci moraju da plate više ili morate imati veću produktivnost. A, najlakši način da postignete veću produktivnost je da koristite više automatizacije", rekao je Vili Ši, profesor na Harvardskoj poslovnoj školi.
Visoka cena napora da se prekine zavisnost od Kine
Šef "BlekRoka" Lari Fink je upozorio da će napor administracije da prekine zavisnost od Kine subvencionisanjem domaće proizvodnje takođe zadržati visoke cene.
"Više ne čujete reč globalizacija. Gradimo nove fabrike čipova u Sjedinjenim Državama — po kojoj ceni? Napori Bajdenove administracije da preusmeri proizvodnju znače da inflacija u SAD verovatno neće pasti ispod 4 odsto u skorije vreme", rekao je Fink.
Analitičari upozoravaju da će sam obim državne pomoći "zaključati tržišta".
"Vi narušavate slobodna tržišta kada kreirate ove podsticaje i kada kreirate pravila koja zahtevaju da kupujete od domaćih firmi. Da je to najefikasniji način da se nešto uradi, ne bi vam bila potrebna subvencija za to", rekao je Itan Haris, šef globalne ekonomije u "Benk of Amerika".
Pokušaji ubrzane dekarbonizacije takođe bi mogli da podignu cene.
"Moramo da se krećemo tako brzo da bismo izgradili čistu energiju. Stvaranje tolike potražnje za lopaticama vetroturbina ili bilo kojom komponentom o kojoj pričate će biti inflatorno", rekao je Džejson Bordof, šef Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.
Bordof je dodao da bi veći troškovi mogli biti cena "koju vredi platiti" ako to znači da je lanac snabdevanja energijom manje osetljiv na geopolitičke poremećaje.
Pomoćnik sekretara za štampu Bele kuće Majkl Kikukava je rekao da su borba protiv inflacije i smanjenje troškova Bajdenov "glavni prioritet".
Suština problema je pokušaj SAD da smanji zavisnost od Kine, čija je jeftina proizvodna baza smanjila troškove čiste energije poslednjih godina. Moris Čang, osnivač kompanije za proizvodnju poluprovodnika na Tajvanu, nazvao je napore SAD "veoma skupom i uzaludnom vežbom". On je izjavio da su troškovi proizvodnje u fabrici TSMC-a u Oregonu bili 50 odsto skuplji nego na Tajvanu.
U decembru je TSMC najavio proširenje svoje fabrike poluprovodnika u Feniksu od 28 milijardi dolara, što je najveća direktna strana investicija te vrste u SAD.