Ekonomija
Na šta smo trošili novac prošle godine: Najviše na hranu, najmanje na zdravlje
U anketi o potrošnji, prihodima i uslovima života Republičkog zavoda za statistiku, navodi se da su u 2022. godini, prosečni mesečni prihodi u domaćinstvu iznosili 78.393 dinara, dok su izdaci bili viši, iznosili su 78.678 dinara
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), domaćinstva u Srbiji su tokom 2022. godine najviše novca trošila na hranu i bezalkoholna pića, a najmanje na rekreaciju, kulturu, odeću i obuću, alkoholna pića, duvan i zdravlje.
Gledano u procentima, najveći udeo u ličnoj potrošnji svih domaćinstava čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića – 36 odsto za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva – 16,1 odsto.
Slede izdaci za transport 8,9 odsto, za ostale lične predmete i ostale usluge 5,9 odsto, za komunikacije 5,5 odsto, za rekreaciju i kulturu 5,1 odsto, za odeću i obuću 4,9 procenta, za alkoholna pića i duvan 4,7 odsto, za zdravlje 4,4 odsto i 8,5 odsto činili su izdaci za ostale grupe lične potrošnje.
U RZS anketi o potrošnji, prihodima i uslovima života, navodi se da su u 2022. godini, prosečni mesečni prihodi u domaćinstvu iznosili 78.393 dinara, što je u odnosu na 2021. godinu, više za 9,3 odsto. Sa druge strane, izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili su 78.678 dinara, odnosno 9,4 odsto nominalno više u odnosu na godinu ranije.
Kada je gradska sredina u pitanju, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi domaćinstava iznosili su 80.697 dinara, viši su za 9,2 odsto nominalno u odnosu na 2021, a kod domaćinstava u ostalim područjima iznosili su 74.644 dinara tj. viši su za 9,5 odsto nominalno, u odnosu na 2021. godinu.
Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u gradskim područjima iznosili su 81.087 dinara i viši su za 9,2 odsto nominalno, u odnosu na 2021, dok su kod domaćinstava u ostalim područjima iznosili 74.739 dinara i viši su za 9,7 odsto nominalno u odnosu na 2021.
Najveći udeo u prihodima u novcu i u naturi, za sva domaćinstva, imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa – 49,9 odsto, od penzija 32,1 odsto, prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova bila su 4,3 odsto, naturalna potrošnja iznosila je tri odsto, prihodi van redovnog radnog odnosa bili su 2,6 odsto, primanja od socijalnog osiguranja – 2,5 odsto, i 5,6 odsto čine prihodi iz ostalih izvora.
