Svim građanima koji imaju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom rate su proteklih meseci povećane, a čini se da će se troškovi otplate kredita uvećavati i narednih meseci.
Domaći i svetski ekonomisti procenjuju da će rast kamatnih stopa biti nastavljen i tokom 2023. godine, ali niko od njih nema odgovor na pitanje - dokle će rate rasti. To najviše zavisi od politike Evropske centralne banke (ECB), koja stezanjem kaiša i podizanjem kamatnih stopa pokušava da obuzda inflaciju.
Analitičari smatraju da će ECB najverovatnije nastaviti da povećava ključne kamatne stope i sledećeg meseca, jer je za 4. maj zakazan sledeći sastanak na kojem će biti doneta odluka o visini referentnih kamata.
Dodatno podizanje kamata će uticati i na novo poskupljenje kredita, odnosno rast mesečnih rata, jer će doneti dalji skok euribora - kamate po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac.
To nije dobra vest za dužnike, bez obzira da li su ugovorili kredite po tromesečnom ili šestomesečnom euriboru, jer se oba sledeći put utvrđuju 30. juna, što bi značilo i novo podizanje rata. Posle tog usklađivanja, bankarskim klijentima čije su pozajmice vezane za šestomesečni euribor sledeće usklađivanje sledi 31. decembra, dok onima koji imaju pozajmice sa tromesečnim euriborom preti još jedno poskupljenje rata ranije, s obzirom da će se one usklađivati i 30. septembra.
Kave su prognoze za rast eurbora?
Šestomesečni euribor je inače, za manje od godinu, iz minusa porastao na 3,6 procenata, što je najveća vrednost od 2008. godine. Prognoze su da bi mogao ići i na četiri odsto do kraja godine.
Pojedini ekonomisti daju optimistične prognoze da bi euribor trebalo da krene silaznom putanjom do kraja ove godine. Da li će se to i desiti, zavisiće od uspeha centralnih banaka, koje pokušavaju da obuzdaju inflaciju.
Rast euribora najznačajnije pogađa oko 155.000 korisnika stambenih kredita u Srbiji, naročito onih koji su se zadužili poslednjih meseci, jer kamata ima najveći udeo tokom ranog perioda njihove otplate i njima rate i najviše "skaču".
Profesor na Univerzitetu "Singidunum" Nikola Stakić za RT Balkan kaže da će većina korisnika kredita tek osetiti rast euribora posle "preseka" stanja 30. juna, jer je on od poslednjeg usklađivanja, početkom januara, porastao za oko 1 odsto. Dodaje da su, za sada, najgore prošli oni dužnici koji su tek nedavno uzeli kredite, na najduži period od 30 godina i uz minimalno učešće.
"Ima slučajeva da su ljudima rate, kada su podigli kredit, iznosile 400 ili 500 evra, a sada su uvećane i za 150 do 200 evra. Niko ne zna dokle rast kamata može da ide, ali se trenutno čini da ćemo tokom ove godine dostići vrhunac i prognoze su da euribor ne bi trebalo da ide iznad 4 odsto", kaže Stakić.
Oko 161.500 klijenata kasni sa otplatom
Naš sagovornik ističe da to jeste mnogo za one koji sada moraju da izdvoje više novca za otplatu kredita, ali ukazuje da je to i dalje daleko ispod nivoa koji smo imali posle ekonomske krize 2008. godine, kada je euribor bio iznad 5 odsto.
Stakić veruje da kamate neće ostati dugo na ovako visokom nivou, ali ukazuje i da će se teško ponoviti period niskih kamata, koje su bile aktuelne prethodnih godina, jer je i to "samo po sebi bilo anomalija, jer su kamate bile gotovo u minusu". On napominje da će se one verovatno vratiti na nivo oko 2 odsto, ali da nije realno očekivati da će ići mnogo ispod toga.
"Moderan svet je odštampao neverovatne količine novca, u pitanju su hiljade milijardi i u tome je prednjačila Amerika, a pratila je i Evropa. Dakle, bilo je mnogo novca na tržištu, a u ekonomiji, čega god ima mnogo, pada mu cena. Zato su krediti bili povoljni. Sada smo u ekstremnoj situaciji, jer smo za izuzetno kratko vreme prešli taj put iz zone niskih kamata na nivo poprilično visokih", objašnjava profesor.
On kaže da krediti u evrima ipak ne prete da postanu novi švajcarci, i dodaje da je više razloga zbog koji se taj scenario neće ponoviti.
Ekonomisti su tada ukazivali da je suština problema bila u tome što su se ljudi u Srbiji, kao i u drugim evropskim zemljama, zadužili u valuti u kojoj nemaju prihode. Građani su tada masovno uzimali kredite u švajcarskim francima, jer su kamate bile povoljnije od kredita koji su bili vezani za evre. Pomama za ovim zajmovima trajala je sve do svetske ekonomske krize, kada su nastupili problemi za zadužene u "švajcarcima", jer su im rate udvostručene zbog jačanja švajcarske valute.
"To sada ne može da se dogodi ni zbog prirode valute, odnosno evra, ni zbog drugih okolnosti. Švajcarski franak je u tom periodu ojačao za oko 100 odsto. Sa evrom se to ne može ponoviti. Centralne banke, pa i naša NBS, veoma vode računa računa o tome da ne dođe do prezaduženosti klijenata, a s druge strane je i kurs stabilan. NBS će na neki način reagovati ukoliko dođe do većih poremećaja, a već je dala preporuke bankama da izađu u susret klijentima koji žele da produže rok otplate kredita i da tako smanje sadašnju ratu", kaže profesor Stakić.
Kada su u pitanju sve vrste kredita, prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije, oko 161.500 klijenata kasni sa otplatom rata duže od 60 dana. Za sada, statistika ne beleži povećanje problematičnih pozajmica i njihovo učešće se čak smanjuje i sada iznosi 2,3 odsto.
"To je dobro, jer su građani vrlo revnosni i stanovništvo je po pitanju docnje u boljoj situaciji u odnosu na privredu. Može da se izvuče zaključak da građani ipak imaju dovoljno sredstava da isprate to povećanje rate. Efekat dosadašnjeg rasta biće vidljiv tek krajem godine. Prognoze su za sada optimistične, jer inflacija počinje da usporava", kaže profesor.