Svako ko želi da uzme kredit za kupovinu nekretnine trenutno je u problemu i nedoumici da li da se uopšte zadužuje. "Špigl" piše da banke sada u Nemačkoj u proseku naplaćuju 3,75 odsto kamate za hipotekarni kredit sa fiksnom kamatnom stopom na deset godina, i podseća da je početkom 2022. kamata bila oko jedan odsto.
Za kredit od 320.000 evra sa fiksnom kamatom na deset godina i otplatom duga od tri odsto godišnje, potrošači danas moraju da plate oko 1.800 evra mesečno – skoro 700 evra više u odnosu na ratu od pre godinu i po dana.
Zbog poskupljenja kredita, čak i mnogi ljudi sa visokim zaradama više ne mogu sebi da priušte kupovinu nekretnine, zbog čeka nemački list ukazuje da je "posao sa hipotekarnim kreditima već propao".
Kamatni šok ne pogađa samo one koji bi hteli da kupe stan ili kuću, već i one koji već duže vreme poseduju nekretnine i otplaćuju kredite.
Iako se Nemci uglavnom odlučuju za pozajmice sa fiksnim kamatnim stopama, za mnoge su one ugovorima oročene na pet ili deset godina. Posle isteka tog perioda, primenjuje se trenutna kamatna stopa ili moraju da uzmu potpuno novi kredit kako bi refinansirali postojeći. Nemački list navodi da će sada u oba slučaja obaveze bankarskih klijenata poskupeti.
Stručnjaci upozoravaju da rastući troškovi energije i života u kombinaciji sa višim kreditnim stopama prete da se pretvore u zamku prezaduženosti.
"Međutim, još nije moguće proceniti da li će korisnici kredita zaista upasti u nevolje u budućnosti. Zbog veoma dugih fiksnih kamatnih stopa u Nemačkoj od deset i više godina, efekti bi postali očigledni tek za nekoliko godina", kaže broker Hening Ludvig.
U narednim godinama, međutim, situacija bi se mogla značajno promeniti – na štetu svih onih kojima je potrebno naknadno finansiranje.
U proleće 2015. prosečna kamatna stopa na kredite za nekretnine sa desetogodišnjom fiksnom kamatom iznosila je samo 1,3 odsto prema bazi podataka brokera za finansiranje "Interhip", u jesen 2016. bila je nešto više od 1,1 odsto.
Svako ko je u to vreme uzeo pozajmicu sa fiksnom kamatom, a posle deset godina i dalje ima visok preostali dug, mogao bi da upadne u probleme sa sadašnjim kamatnim stopama.
Poslednjih godina mnogi vlasnici kuća su uzimali kredite sa najnižim kamatnim stopama od jedan do dva odsto, ali nisu dovoljno razmišljali o tome šta će im se dogoditi nakon isteka perioda fiksne kamate. Stručnjaci ukazuju da je, zbog faze niske kamatne stope poslednjih godina, pogled Nemaca na kamatne stope iskrivljen.
Da li se isplati refinansiranje?
"Špigl" piše da korisnici kredita mogu da provere i da li je vrednost njihove imovine porasla.
Oni koji su kupili kuću ili stan posle 2010, imali su koristi od buma nekretnina. Vrednost njihove imovine je značajno porasla, uprkos padu cena poslednjih meseci.
Zato pojedini stručnjaci smatraju da se često isplati odustati od produženja otplate postojećeg kredita i da umesto toga treba promeniti banku, koja bi posle ponovne procene vrednosti nekretnine novim klijentima mogla dati atraktivnije uslove.
Međutim, ističu da se to ne isplati uvek, jer troškovi takvog refinansiranja mogu iznositi i nekoliko stotina evra.