Nova istraživanja ukazuju da su zapadne kompanije učestvovale u naftnim transakcijama, koje krše zapadne sankcije nametnute Rusiji, a od kojih je Moskva navodno zaradila dodatnih 405 miliona dolara, piše "Cajt" u tekstu pod naslovom "Putin može da bude zadovoljan".
Citirajući studiju Kijevske škole ekonomije, list navodi da se ruska nafta izvezena sa luka na Baltičkom moru prodavala po cenama ispod ograničenja od 60 dolara po barelu, ali da je cena nafte izvezene iz luke Kozmino u blizini Vladivostoka dostizala prosečnu cenu od 73 dolara po barelu.
Povrh toga, u studiji se tvrdi da je više od 95 odsto nafte koja je "potekla" iz Kozmina prodavano po toj prosečnoj ceni, a da su u više od 50 odsto slučajeva u njenom transportu učestvovali zapadni brodovlasnici i /ili osiguravajuće kuće.
Podsetimo, sankcije koje je Zapad uveo na rusku naftu zabranjuju kompanijama iz EU i G7 zemalja da učestvuju u transportu ruske nafte ukoliko njena prodajna cena prevazilazi 60 dolara po barelu.
Budući da je Rusija izvezla 60 miliona barela nafte iz Kozmina po prosečnoj ceni od 73 dolara po barelu, a da su u 52 odsto slučajeva učestvovale zapadne kompanije, "Cajt" zaključuje da su dotične zapadne kompanije, kršeći sankcije, "obogatile" Moskvu za 405 miliona dolara.
Ovi podaci "ukazuju na kršenje sankcija i naglašavaju hitnu potrebu za strožim sprovođenjem" sankcija, pišu autori studije. "Cajt" navodi da se sprovođenje sankcija do sada jedva proveravalo, a da zapadne kompanije ne moraju da dokazuju da li poštuju sankcije .
Pored toga što traže oštriju kontrolu, autori studije iz Kijeva smatraju da bi EU i G7 trebalo dodatno da spuste gornju cenu ruske nafte propisanu sankcijama.
Međutim, Vašington je do sada bio podozriv kada je u pitanju preterano spuštanje cene ruskog energenta, strahujući da bi, ako cena bude preniska, Moskva prestala da prodaje naftu. U tom slučaju, nestašica na svetskom tržištu bi dovela do naglog skoka cena i negativnog uticaja na ekonomiju SAD i drugih zapadnih zemalja, navodi "Cajt".