Era "jeftinog novca" je prošla, a ni ekonomisti, ni bankari se ne usuđuju da kažu koliko će trajati trend skupog zaduživanja. Pojedini stručnjaci prognoziraju da bi period visokih kamata mogao potrajati bar do kraja ove godine, a građanima poručuju da se zadužuju samo ako baš moraju.
Za mnoge građane je uzimanje kredita, i po kamatama koje su udvostručene, sa tri na više od šest odsto, u odnosu na period od pre godinu dana, jedini način da dođu do svog krova nad glavom ili da uzimanjem gotovinskog kredita popune rupe u kućnom budžetu koji "nagriza" inflacija.
Podaci Udruženja banaka Srbije (UBS), pokazuju da su oni u martu uzeli pozajmice u vrednosti od 2,8 milijardi dinara, ali je to povećanje tek 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec.
Ko se zadužio po niskim kamatnim stopama prethodnih godina sada plaća uvećane rate, a u aktuelnoj situaciji dobro su prošli samo bankarski klijenti koji su uzeli kredite sa fiksnom kamatnom stopom. Ostali osećaju posledice odluka Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije koje iz meseca u mesec podižu kamate. Prema podacima Kreditnog biroa UBS, 161.500 korisnika već kasni sa plaćanjem rate duže od 60 dana.
Stanovništvo ukupno duguje bankama 1.433 milijardi dinara (12,2 milijardi evra), a najveći deo pozajmica odnosi se na keš i stambene kredite. U ukupnim zajmovima stanovništvu učešće stambenih kredita iznosilo je 44 odsto na kraju marta.
Ako je promenljiva kamatna stopa koja je trenutno između pet i šest odsto građanima skupa i neizvesna zbog rasta euribora, fiksna je sigurno još skuplja, jer i one retke banke koje je nude ciljaju između 8,5 i 10 odsto. Postavlja se pitanje koliko je u ovom trenutku isplativo "zarobiti se" i po nepromenljivoj ceni.
Profesor na univerzitetu Singidunum Nikola Stakić kaže za RT Balkan da bi možda trebalo odgoditi velike odluke i strpiti se još šest meseci do godinu dana, ukoliko ne postoji nužna potreba za uzimanjem kredita.
"Možda se sada fiksna kamata čini atraktivnom, u odnosu na promenljivu, koja raste, ali građani treba da znaju da banke u toj fiksiranosti ukalkulišu svoju maržu i potencijalni rizik. Ne mora da znači da će tokom celog perioda otplate, narednih 15 ili čak 30 godina, kamate biti ovako visoke, već mogu u narednom periodu da padnu i tada se fiksna kamata ne bi isplatila. Građani treba dobro da razmisle i da usklade svoje želje sa realnim mogućnostima", smatra profesor.
Stakić kaže da bi tako velike odluke, poput uzimanja stambenih kredita možda trebalo odložiti, ali napominje da se to odnosi na one koji imaju taj luksuz da ne moraju da uzmu kredit.
NBS: Uslovi zaduživanja umereno pooštreni
Iz Narodne banke Srbije za RT Balkan kažu da rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti, koju NBS redovno sprovodi, pokazuju da je ocena banaka da su uslovi po kojima su odobravani krediti u prethodnih godinu dana umereno pooštreni, što je najvećim delom posledica viših troškova izvora finansiranja banaka.
"Zaoštravanje monetarnih uslova NBS i Evropske centralne banke prelilo se u određenoj meri i na povećanje kamatnih stopa na kredite, pri čemu treba imati u vidu da je vođenje restriktivne monetarne politike u ovom periodu neophodno u cilju obuzdavanja inflatornih pritisaka i suzbijanja inflacije koja trenutno predstavlja najveći problem na globalnom nivou. Smanjenje inflacije doneće višestruke koristi i za stanovništvo i za privredu, kroz omogućavanje daljeg povećanja životnog standarda stanovništva, kao i kroz povećanje realnog raspoloživog dohotka za privredu i povećanje poslovnog, investicionog i potrošačkog poverenja", navode iz NBS.
Da se građani sve opreznije zadužuju kod banaka ukazuje i zvanična statistika Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) koja pokazuje da je udeo kreditnih kupaca u kupovini stanova za godinu dana pao 10 odsto, sa 28 odsto u prvom kvartalu prošle godine na 18 odsto u istom periodu 2023. To bi moglo da ukazuje ili na pad kreditne sposobnosti građana ili na previsoke kamate po kojima nije isplativo pozajmljivati novac.
Rok otplate kredita produžilo 726 dužnika
Narodna banka Srbije je u cilju rešavanja potencijalnih finansijskih poteškoća dužnika u uslovima rasta referentnih kamatnih stopa, usvojila dve odluke koje omogućavaju produžetak roka otplate gotovinskih, potrošačkih i ostalih kredita sa rokom dospeća do najviše 9 godina, kredita za kupovinu motornih vozila do najviše 11 godina i stambenog kredita za najviše pet godina. Za RT Balkan u NBS kažu da je do kraja februara 726 građana iskoristilo ovu mogućnost i da su restrukturirali kredite u ukupnom iznosu od 646 miliona dinara.
"Verujem da, ukoliko se proceni da postoji zaista veliki broj ljudi sa poteškoćama, da će NBS ponovo reagovati. Centralna banka je već dala neke preporuke bankama i ukoliko hoćete da produžite rok otplate kredita, vi time smanjujete sadašnju ratu. Ipak, i tu treba biti obazriv, jer na primeru kredita od 35.000 evra, ukoliko se period otplate produži za pet godina, mesečna rata će narednih meseci biti manja 70 do 80 evra, ali ćete na kraju platiti 5.000 evra više", napominje profesor.
On ukazuje da je najvažnije da građani budu svesni svoje kreditne sposobnosti.
"Nepisano pravilo je da se zadužite najviše 30 do 40 odsto kućnog prihoda, odnosno da rata ne bude veća od tog procenta mesečne zarade, kako biste ostavili prostora za eventualne nepredviđene okolnosti koje bi mogle da nastupe u narednom periodu", kaže profesor.